WeBible

1 - "A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.

2 - Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.

3 - Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.

4 - Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.

5 - Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.

6 - Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.

7 - Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.

8 - Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.

9 - Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!

10 - Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.

11 - I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.

12 - S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.

13 - Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,

14 - prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.

15 - Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.

16 - Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.

17 - Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.

18 - Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.

19 - U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.

20 - K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.

21 - Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.

22 - U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.

23 - Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.

24 - Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?

25 - Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?

26 - Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.

27 - Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.

28 - Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.

29 - Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.

30 - Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.

31 - Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.