Ријеч Господња која дође Михеју Моресећанину за времена Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех, што видје за Самарију и за Јерусалим.

Чујте, сви народи, слушај, земљо и што је на њој, и Господ Бог да вам је свједок, Господ из свете цркве своје.

Јер, гле, Господ излази из мјеста својега, и сићи ће, и ходиће по висинама земаљским.

И горе ће се растопити пред њим, и долине ће се расјести, као восак од огња и као вода што тече низ стрмен.

Све је то за злочинство Јаковљево и за гријехе дома Израиљева. Које је злочинство Јаковљево? није ли Самарија? које су висине Јудине? није ли Јерусалим?

Зато ћу учинити од Самарије гомилу у пољу да се саде виногради, и побацаћу камење њезино у долину и открићу јој темеље.

И сви резани ликови њезини разбиће се, и сви ће се дарови њезини сажећи огњем, и све ћу идоле њезине потрти, јер од плате курварске накупи, и опет ће бити плата курварска.

Зато ћу плакати и ридати; ходићу свучен и го; плакаћу као змајеви и тужићу као сове.

Јер јој се ране не могу исцијелити, дођоше до Јуде, допријеше до врата мојега народа, до Јерусалима.

Не јављајте у Гату, не плачите; у Вит-Афри ваљај се по праху.

Изиди, становнице Сафирска, с голом срамотом; становница Сананска неће изаћи; жалост Вет-езилска неће вам дати станка.

Јер становница Маротска тужи за својим добром. Јер сиђе зло од Господа до врата Јерусалимских.

Упрегни брзе коње у кола, становнице Лахиска, која си почетак гријеху кћери Сионској, јер се у теби нађоше злочинства Израиљева.

Зато пошљи даре Моресету Гатском; домови Ахсивски превариће цареве Израиљеве.

Још ћу ти довести нашљедника, становнице Мариска; доћи ће до Одолама, славе Израиљеве.

Начини се ћелава и остризи се за милом дјецом својом; рашири ћелу своју као орао, јер се воде од тебе у ропство.