1 Chronicles 13

1 И Давид учини вијеће с тисућницима и са стотиницима и са свијем војводама,

2 И рече Давид свему збору Израиљеву: ако вам је по вољи, и ако је од Господа Бога нашега, да пошаљемо на све стране к браћи својој осталој по свијем крајевима Израиљевијем, и к свештеницима и Левитима по градовима и подграђима њиховијем да се скупе к нама,

3 Па да донесемо к себи ковчег Бога својега, јер га не тражисмо за времена Саулова.

4 А сав збор рече да се тако учини, јер то би по вољи свему народу.

5 И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора Мисирскога дори до Емата, да донесу ковчег Божији из Киријат-Јарима.

6 И отиде Давид са свијем Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога Господа, који сједи на херувимима, чије се име призивље.

7 И повезоше ковчег Божији на новијем колима из куће Авинадавове; а Уза и Ахијо управљаху колима.

8 А Давид и сав народ Израиљев играху пред Богом из све снаге пјевајући и ударајући у гусле и у псалтире и у бубње и у кимвале и трубећи у трубе.

9 А кад дођоше до гумна Хидонова, Уза се маши руком да прихвати ковчег, јер волови потегоше на страну.

10 И Господ се разгњеви на Узу, и удари га што се маши руком за ковчег, те умрије ондје пред Богом.

11 И ожалости се Давид што Господ уби Узу: зато се прозва оно мјесто Фарес-Уза до данас.

12 И уплаши се Давид од Бога у онај дан, и рече: како ћу донијети к себи ковчег Божји?

13 И не пренесе Давид ковчега к себи у град Давидов, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина.

14 И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три мјесеца. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше.