2 Chronicles 10

1 Тада отиде Ровоам у Сихем, јер се ондје скупи сав Израиљ да га зацаре.

2 А кад чу Јеровоам син Наватов, који бијаше у Мисиру побјегав онамо од цара Соломуна, врати се Јеровоам из Мисира.

3 Јер послаше, те га дозваше; и дође Јеровоам и сав Израиљ и рекоше Ровоаму говорећи:

4 Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца својега и тешки јарам који је метнуо на нас па ћемо ти служити.

5 А он им рече: до три дана дођите опет к мени. и народ отиде.

6 Тада цар Ровоам учини вијеће са старцима који стајаше пред Соломуном оцем његовијем док бијаше жив, и рече: како свјетујете да одговорим народу?

7 А они му рекоше говорећи: ако се удобриш народу и угодиш им и одговориш им лијепим ријечима, они ће ти бити слуге свагда.

8 Али он остави свјет што га свјетоваше старци, и учини вијеће с младићима који одрастоше с њим и који стајаху пред њим;

9 И рече им: шта ви свјетујете да одговоримо народу који ми рекоше говорећи: олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац.

10 Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: овако кажи народу што ти рече: отац је твој метнуо на нас тежак јарам, него ти нам олакшај; овако им реци: мој мали прст дебљи је од бедара оца мојега.

11 Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.

12 А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму како им бјеше казао цар рекав: дођите опет к мени до три дана.

13 И цар им одговори оштро, јер остави цар Ровоам свјет старачки,

14 И одговори им како га свјетоваше младићи, говорећи: мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на њ; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу бодљивијем бичевима.

15 И цар се оглуши народа, јер Бог бјеше тако уредио да би потврдио Господ ријеч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму сину Наватову.

16 А кад видје сав Израиљ да их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: какав дио ми имамо с Давидом? немамо нашљедства са сином Јесејевим. Свак у свој шатор, Израиљу! А ти, Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде сав Израиљ у шаторе своје.

17 Само над синовима Израиљевијем који живљаху по градовима Јудинијем зацари се Ровоам.

18 И цар Ровоам посла Адорама који бијаше над данком, али га синови Израиљеви засуше камењем, те погибе. Тада цар Ровоам брже сједе на кола, те побјеже у Јерусалим.

19 Тако отпаде Израиљ од дома Давидова до данашњега дана.