2 Chronicles 26

1 Тада сав народ Јудин узе Озију, коме бијаше шеснаест година, и зацарише га на мјесто оца његова Амасије.

2 Он сазида Елот повратив га Јуди пошто цар почину код отаца својих.

3 Озији бјеше шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и двије године у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јехолија из Јерусалима.

4 Он чињаше што је право пред Господом сасвијем како је чинио Амасија отац његов.

5 И тражаше Бога докле жив бијаше Захарија који разумијеваше утваре Божије; и докле год тражаше Господа, даваше му срећу Бог.

6 Јер изашав војеваше с Филистејима, и обори зидове Гату и зидове Јавни и зидове Азоту; и сазида градове у земљи Азотској и по Филистејима.

7 И Бог му поможе против Филистеја и против Арапа, који живљаху у Гурвалу, и против Амонаца.

8 И Амонци даваху дарове Озији, и разнесе се име његово до Мисира, јер осили веома.

9 И сазида Озија куле у Јерусалиму на вратима на углу, и на вратима у долу, и на углу, и утврди их.

10 Сазида и у пустињи куле, и ископа много студенаца, јер имаше много стоке у долинама и у равницама, и ратара и виноградара по брдима и на Кармилу, јер му мила бјеше пољска радња.

11 И имаше Озија убојиту војску, која иђаше у рат у четама бројем, како их изброји Јеило писар и Масија управитељ, под управом Ананије војводе царева.

12 Свега на број бијаше главара домова отачких храбријех јунака двије тисуће и шест стотина,

13 А под њиховом руком војске три стотине и седам тисућа и пет стотина храбријех војника, да помажу цару против непријатеља.

14 И начини Озија свој војсци штитове и копља и шљемове и оклопе и лукове и камење за праће.

15 И начини у Јерусалиму бојне справе врло вјешто измишљене да стоје на кулама и на угловима да мећу стријеле и велико камење; и разнесе се име његово далеко, јер му се дивно помагаше докле осили.

16 Али кад осили, понесе се срце његово, те се поквари, и сагријеши Господу Богу својему, јер уђе у цркву Господњу да кади на олтару кадионом:

17 А за њим уђе Азарија свештеник и с њим осамдесет свештеника Господњих храбријех људи;

18 И опријеше се цару Озији говорећи: није твоје, Озија, кадити Господу, него свештеника синова Ароновијех који су посвећени да каде; изиди из светиње, јер си згријешио, и неће ти бити на част пред Господом Богом.

19 Тада се разгњеви Озија држећи у руци кадионицу да кади; и кад се гњевљаше на свештенике, изиде му губа на челу пред свијем свештеницима у дому Господњем код олтара кадионог.

20 И погледа га Азарија поглавар свештенички и сви свештеници, а он губав на челу; и брже га изведоше напоље, а и сам похитје да изиде, јер га Господ удари.

21 И оста цар Озија губав до смрти своје, и сјеђаше у одвојеном дому губав, јер би одлучен од дома Господњега; а Јотам син његов управљаше домом царевијем и суђаше народу у земљи.

22 А остала дјела Озијина прва и пошљедна написао је пророк Исаија син Амосов.

23 И почину Озија код отаца својих, и погребоше га код отаца његовијех у гробном пољу царском, јер рекоше: губав је. И зацари се на његово мјесто Јотам син његов.