2 Chronicles 30

1 Потом посла Језекија к свему Израиљу и Јуди, и написа књиге синовима Јефремовијем и Манасијиним да дођу у дом Господњи у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљеву.

2 Јер цар и кнезови његови и сав збор свијећаше у Јерусалиму да славе пасху другога мјесеца.

3 Јер је не могаше славити у то вријеме, јер не бијаше доста свештеника посвећенијех и народ се не бјеше скупио у Јерусалим.

4 И то би по вољи цару и свему збору.

5 И одредише да огласе по свему Израиљу од Вирсавеје до Дана да дођу у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљеву, јер је одавна не бјеху славили како је написано.

6 И тако отидоше гласници с књигама од цара и од кнезова по свему Израиљу и Јуди, и по заповијести царевој говораху: синови Израиљеви, обратите се ка Господу Богу Аврамову, Исакову и Израиљеву, па ће се и он обратити к остатку који сте остали од руку царева Асирских.

7 Не будите као оци ваши и као браћа ваша што гријешише Господу Богу отаца својих, те их даде да буду чудо, како видите.

8 Не будите дакле тврдоврати као оци ваши, дајте руке Господу и ходите у светињу његову коју је осветио навијек, и служите Господу Богу својему, па ће се одвратити од вас жестина гњева његова.

9 Јер ако се обратите ка Господу, браћа ће ваша и синови ваши стећи милост у онијех који их заробише, те ће се вратити у ову земљу; јер је Господ Бог ваш милостив и жалостив, и неће одвратити лица од вас, ако се обратите к њему.

10 А кад ти гласници иђаху од града до града по земљи Јефремовој и Манасијиној дори до Завулона, потсмијеваху им се и ругаху им се.

11 Али неки од Асира и од Манасије и од Завулона покоривши се дођоше у Јерусалим.

12 И над Јуду дође рука Господња, те им даде једно срце да учине што бјеше заповједио цар и кнезови по ријечи Господњој.

13 И скупи се у Јерусалим мноштво народа да празнују празник пријеснијех хљебова другог мјесеца, и би сабор веома велик.

14 Тада се подигоше, и оборише олтаре што бијаху у Јерусалиму, и све олтаре кадионе оборише и бацише у поток Кисон.

15 Потом заклаше пасху четрнаестог дана другога мјесеца; а свештеници и Левити постидјевши се освешташе се, и унесоше жртве паљенице у дом Господњи.

16 И стадоше својим редом како треба по закону Мојсија слуге Божијега; и свештеници кропише крвљу примајући из руке Левитима.

17 И јер их много бијаше у збору који се не бјеху освештали; зато Левити клаху пасху за свакога који не бјеше чист да би их посветили Господу.

18 Јер мноштво народа, многи од Јефрема и од Манасије и од Исахара и од Завулона не очистише се, него једоше пасху не како је написано. Али се за њих помоли Језекија говорећи: Господ благи нека очисти свакога,

19 Ко је управио срце своје да тражи Бога Господа, Бога отаца својих, ако и не би био чист према светом очишћењу.

20 И услиши Господ Језекију, и сачува народ.

21 И тако синови Израиљеви који бјеху у Јерусалиму празноваше празник преснијех хљебова седам дана у великом весељу, и хваљаху Господа сваки дан Левити и свештеници уз оруђа за славу Господњу.

22 И Језекија говори љубазно са свијем Левитима који вјешти бијаху служби Господњој; и једоше о празнику седам дана приносећи жртве захвалне и славећи Господа Бога отаца својих.

23 И сав збор договори се да празнује још седам дана; и празноваше још седам дана у весељу.

24 Јер Језекија цар Јудин даде збору тисућу јунаца и седам тисућа оваца; а кнезови дадоше збору тисућу јунаца и десет тисућа оваца; и освешта се много свештеника.

25 И тако се провесели сав збор Јудин и свештеници и Левити, и сав збор што бјеше дошао од Израиља, и дошљаци што бјеху дошли из земље Израиљеве и који живљаху у земљи Јудиној.

26 И би весеље велико у Јерусалиму; јер од времена Соломуна сина Давидова цара Израиљева не би тако у Јерусалиму.

27 Потом усташе свештеници и Левити и благословише народ; и услишен би глас њихов, и молитва њихова дође у стан светиње Господње на небо.