2 Corinthians 3

1 Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препорученијех посланица на вас или од вас?

2 Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашима, коју познају и читају сви људи;

3 Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога живога, не на каменијем даскама него на меснијем даскама срца.

4 А таково поуздање имамо кроз Христа у Бога,

5 Не да смо врсни од себе помислити што, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;

6 Који и учини нас врсне да будемо слуге новом завјету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.

7 Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његова која престаје:

8 Акамоли неће много већма служба духа бити у слави?

9 Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.

10 Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.

11 Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.

12 Имајући дакле такови над с великом слободом радимо;

13 И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетка ономе што престаје.

14 Но заслијепише помисли њихове; јер до самога овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завјета, јер у Христу престаје.

15 Него да данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.

16 А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.

17 А Господ је Дух: а гдје је Дух ондје је слобода.

18 Ми пак сви који откривенијем лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњега Духа.