2 Kings 13

1 Године двадесет треће царовања Јоаса сина Охозијина над Јудом зацари се Јоахаз син Јујев над Израиљем у Самарији, и царова седамнаест година.

2 И чињаше што је зло пред Господом, јер хођаше за гријесима Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља и не отступи од њих.

3 Зато се разгњеви Господ на Израиља и даде их у руке Азаилу цару Сирском и у руке Вен-Ададу сину Азаилову за све оно вријеме.

4 Али се Јоахаз помоли Господу, и Господ га услиши, јер видје невољу Израиљеву, како их мучи цар Сирски.

5 И даде Господ Израиљу избавитеља, те се опростише руке Сирске, и живљаху синови Израиљеви у шаторима својим као прије.

6 Али не отступише од гријехова дома Јеровоамова којима на гријех наведе Израиља, него ходише у њима, и сам луг још стајаше у Самарији.

7 А не оста Јоахазу народа више од педесет коњика и десет кола и десет тисућа пјешака; него их поби цар Сирски и сатр их, те бише као прах кад се врше.

8 А остала дјела Јоахазова и све што је чинио, и јунаштва његова, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?

9 И почину Јоахаз код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на мјесто његово зацари се Јоас син његов.

10 Године тридесет седме царовања Јоасова над Јудом зацари се Јоас син Јоахазов над Израиљем у Самарији, и царова шеснаест година.

11 И чињаше што је зло пред Господом, не отступи ни од једнога гријеха Јеровоама сина Наватова, који наведе Израиља на гријех, него у њима хођаше.

12 А остала дјела Јоасова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао с Амасијом царем Јудинијем, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?

13 И почину Јоас код отаца својих, а Јеровоам сједе на пријесто његов; и погребоше Јоаса у Самарији код царева Израиљевијех.

14 А Јелисије разбоље се од болести, од које и умрије; и Јоас цар Израиљев дође к њему, и плачући пред њим говораше: оче мој, оче мој, кола Израиљева и коњици његови!

15 А Јелисије му рече: узми лук и стријеле. И он узе лук и стријеле.

16 Тада рече цару Израиљеву: натегни лук руком својом. И натеже лук руком својом. А Јелисије метну руке своје цару на руке.

17 И рече: отвори прозор с истока. И отвори, а Јелисије рече: пусти стријелу. И он пусти стријелу, а Јелисије рече: стријела избављења Господњега, стријела избављења од Сираца; јер ћеш побити Сирце у Афеку, и сатрћеш их.

18 Још рече: узми стријеле. И узе, а он рече цару Израиљеву: удари у земљу. И удари три пута, па стаде.

19 Тада се расрди на њ човјек Божји и рече: да си ударио пет пута или шест пута, тада би побио Сирце сасвијем; а сада ћеш их само три пута разбити.

20 Потом умрије Јелисије, и погребоше га. А друге године ударише чете Моавске на земљу.

21 И догоди се кад погребаваху некога човјека, угледаше чету и бацише човјека у гроб Јелисијев; и кад човјек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживје и уста на ноге своје.

22 А Азаило цар Сирски мучаше Израиља свега вијека Јоахазова.

23 Али се Господу сажали за њима и смилова се на њих и погледа на њих завјета ради својега с Аврамом, Исаком и Јаковом, и не хтје их истријебити и не одврже их од себе досада.

24 И умрије Азаило цар Сирски, и на његово се мјесто зацари Вен-Адад син његов.

25 А Јоас син Јоахазов поврати из руке Вен-Адада сина Азаилова градове које бјеше Азаило узео ратом Јоахазу оцу његову; три пута га разби Јоас, и поврати градове Израиљеве.