2 Peter 1

1 Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну вјеру у правди Бога нашега и спаса Исуса Христа:

2 Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашега.

3 Будући да су нам све божанствене силе његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем онога који нас позва славом и добродјетељу,

4 Кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате дијел у Божијој природи, ако утечете од тјелеснијех жеља овога свијета.

5 И не само ово окрените све старање своје да покажете у вјери својој добродјетељ, а у добродјетељи разум,

6 А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,

7 А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.

8 Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лијене нити без плода у познању Господа нашега Исуса Христа.

9 А ко нема овога слијеп је, и пипа заборавивши очишћење од старијех својијех гријеха.

10 Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погријешити никад;

11 Јер вам се тако обилно допусти улазак у вјечно царство Господа нашега и спаса Исуса Христа.

12 Зато се нећу олијенити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;

13 Јер мислим да је право докле сам год у овом тијелу да вас будим опомињањем,

14 Знајући да ћу скоро тијело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.

15 А трудићу се свакојако да се и по растанку мојему можете опомињати овога;

16 Јер вам не показасмо силе и доласка Господа нашега Исуса Христа по приповијеткама мудро измишљенијем, него смо сами видјели славу његову.

17 Јер он прими од Бога оца част и славу кад дође к њему такови глас: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи.

18 И овај глас ми чусмо гдје сиђе с неба кад бијасмо с њим на светој гори.

19 И имамо најпоузданију пророчку ријеч, и добро чините што пазите на њу, ако на видјело које свијетли у тамноме мјесту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашима.

20 И ово знајте најприје да ниједно пророштво књижевно не бива по своме казивању;

21 Јер никад пророштво не би од човјечије воље, него научени од светога Духа говорише свети Божији људи.