2 Samuel 11
1 А кад прође година, у вријеме кад цареви иду на војску, посла Давид Јоава и слуге своје с њим, и свега Израиља, те потираху синове Амонове, и опколише Раву; а Давид оста у Јерусалиму.
2 И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа с крова жену гдје се мије, а жена бијаше врло лијепа на очи.
3 И Давид посла да пропитају за жену и рекоше: није ли то Витсавеја кћи Елијамова жена Урије Хетејина?
4 И Давид посла посланике да је доведу; и кад дође к њему, он леже с њом, а она се бјеше очистила од нечистоте своје; послије се врати својој кући.
5 И затрудње жена, те посла и јави Давиду говорећи: трудна сам.
6 Тада Давид посла к Јоаву и поручи: пошљи ми Урију Хетејина. И посла Јоав Урију к Давиду.
7 И кад Урија дође к њему, запита га Давид како је Јоав и како је народ и како иде рат.
8 Потом рече Давид Урији: иди кући својој, и опери ноге своје. И Урија изиде из царева двора, а за њим изнесоше јело царско.
9 Али Урија леже на вратима двора царева са свијем слугама господара својега, и не отиде кући својој.
10 И јавише Давиду говорећи: Урија није отишао кући својој. А Давид рече Урији: нијеси ли дошао с пута? зашто не идеш кући својој?
11 А Урија рече Давиду: ковчег и Израиљ и Јуда стоје по шаторима, и Јоав господар мој и слуге господара мојега стоје у пољу, па како бих ја ушао у кућу своју да једем и пијем и спавам са женом својом? Тако ти био жив и тако била жива душа твоја, нећу то учинити.
12 Тада рече Давид Урији: остани овдје још данас, па ћу те сјутра отпустити. Тако оста Урија у Јерусалиму онај дан и сјутрадан.
13 И позва га Давид да једе и пије с њим, те га опије. А увече отиде, те леже на постељу своју са слугама господара својега, а кући својој не отиде.
14 А ујутру написа Давид књигу Јоаву, и посла по Урији.
15 А у књизи писа и рече: намјестите Урију гдје је најжешћи бој, па се узмакните од њега да би га убили да погине.
16 И Јоав опколивши град намјести Урију на мјесто гдје је знао да су најхрабрији људи.
17 И изидоше људи из града и побише се с Јудом. И погибе из народа неколико слуга Давидовијех; погибе и Урија Хетејин.
18 Тада Јоав посла к Давиду, и јави му све што би у боју.
19 И заповједи гласнику говорећи: кад приповједиш цару све што је било у боју,
20 Ако се разгњеви цар и рече ти: зашто сте ишли тако близу града да се бијете? зар нијесте знали како се стријеља с града?
21 Ко је убио Авимелеха сина Јерувесетова? није ли жена бацила на њ комад жрвња са зида, те погибе у Тевесу? зашто сте ишли близу зида? тада реци: погинуо је и слуга твој Урија Хетејин.
22 И отиде гласник, и дошавши јави Давиду све за што га је послао Јоав.
23 И рече гласник Давиду: бијаху јачи од нас, и изидоше у поље на нас, али их узбисмо до врата градских.
24 А стријелци стадоше стријељати на слуге твоје са зида, и погибе неколико слуга царевијех, тако и слуга твој Урија Хетејин погибе.
25 Тада рече Давид гласнику: овако реци Јоаву: не буди зловољан за то; јер мач прождире сад овога сад онога; удри још јаче на град и раскопај га. Тако га охрабри.
26 А жена Уријина чувши да је погинуо муж њезин Урија, плака за мужем својим.
27 А кад прође жалост, посла Давид и узе је у кућу своју, и она му поста жена, и роди му сина. Али не бјеше по вољи Господу што учини Давид.