2 Samuel 22
1 И изговори Давид Господу ријечи ове пјесме, кад га избави Господ из руку свијех непријатеља његовијех и из руке Саулове;
2 И рече: Господ је моја стијена и град мој и избавитељ мој.
3 Бог и стијена моја, у њега ћу се уздати, штит мој и рог спасења мојега, заклон мој и уточиште моје, спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4 Призивљем Господа, којега ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5 Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалијех људи уплашише ме.
6 Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.
7 У тјескоби својој призвах Господа, и к Богу својему повиках, он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8 Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и помјерише се, јер се он разгњеви.
9 Подиже се дим из ноздрва његовијех и из уста његовијех огањ који прождире, живо угљевље отскакаше од њега.
10 Сави небеса и сиђе; а мрак бијаше под ногама његовијем.
11 И сједе на херувима и полетје, и показа се на крилима вјетрнијем.
12 Од мрака начини око себе шатор, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.
13 Од сијевања пред њим гораше живо угљевље.
14 Загрмје с небеса Господ, и вишњи пусти глас свој.
15 Пусти стријеле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16 Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од пријетње Господње, од дихања духа из ноздрва његовијех.
17 Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18 Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.
19 Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20 И изведе ме на пространо мјесто, избави ме, јер сам му мио.
21 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22 Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Бога својега.
23 Него су сви закони његови преда мном, и заповијести његовијех не уклањам од себе.
24 И бих му вјеран, и чувах се од безакоња својега.
25 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима његовима.
26 Са светима поступаш свето, с човјеком вјернијем вјерно;
27 С чистијем чисто поступаш, а с неваљалијем насупрот њему.
28 Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29 Ти си видјело моје, Господе, и Господ просвијетљује таму моју.
30 С тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31 Пут је Божји вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се уздају у њ.
32 Јер ко је Бог осим Господа? и ко је стијена осим Бога нашега?
33 Бог је кријепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34 Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35 Учи руке моје боју, те ломе лук мједени мишице моје.
36 Ти ми дајеш штит спасења својега, и милост твоја чини ме велика.
37 Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38 Тјерам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истријебим.
39 И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40 Јер ме ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
41 Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42 Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
43 Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44 Ти ме избављаш од буне народа мојега, чуваш ме да сам глава народима; народ којега не познавах служи ми.
45 Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46 Туђини блиједе,дршћу у градовима својим.
47 Жив је Господ, и да је благословена стијена моја. Да се узвиси Бог, стијена спасења мојега.
48 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49 Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човјека жестока избавља ме.
50 Тога ради хвалим те, Господе, по народима, и појем имену твојему,
51 Који славно избављаш цара својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и сјемену његову довијека.