Acts 12
1 У оно пак вријеме подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.
2 И погуби Јакова брата Јованова мачем.
3 И видјевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а бијаху дани пријеснијех хљебова),
4 Којега и ухвати и баци у тамницу, и предаде га четворици четвртника војничкијех да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.
5 И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.
6 А кад шћаше Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.
7 И гле, анђео Господњи приступи, и свјетлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: устани брже. И спадоше му вериге с руку.
8 А анђео му рече: опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: обуци хаљину своју, па хајде за мном.
9 И изишавши иђаше за њим, и не знадијаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.
10 А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденијем која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах отступи од њега.
11 И кад дође Петар к себи рече: сад заиста видим да Бог посла анђела својега те ме избави из руку Иродовијех и од свега чекања народа Јеврејскога.
12 И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, гдје бијаху многи сабрани и мољаху се Богу.
13 А кад куцну Петар у врата од двора, приступи дјевојка по имену Рода, да чује.
14 И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.
15 А они јој рекоше: јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: анђео је његов.
16 А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видјеше га, и удивише се.
17 А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго мјесто.
18 А кад би дан, бјеше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра.
19 А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповједи да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше.
20 Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царева, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његова царства.
21 А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и сједавши на пријесто говораше им;
22 А народ викаше: ово је глас Божиј, а не човјечиј.
23 Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.
24 А ријеч Божија растијаше и множаше се.
25 А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко.