Amos 5
1 Чујте ову ријеч, нарицање које подижем за вама, доме Израиљев.
2 Паде, неће више устати дјевојка Израиљева; бачена је на земљу своју, нема никога да је подигне.
3 Јер овако вели Господ Господ: у граду из којега је излазила тисућа остаће стотина, а из којега је излазила стотина у њему ће остати десет дому Израиљеву.
4 Јер овако вели Господ дому Израиљеву: тражите ме, и бићете живи.
5 А не тражите Ветиља, и не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа.
6 Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дома Јосифова као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ.
7 Који обраћате суд у пелен, и правду на земљу обарате,
8 Онога тражите који је створио звијезде кола и штапе, и који претвара сјен смртни у јутро а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и прољева их по земљи; име му је Господ.
9 Који подиже погибао на јакога, те погибао дође на град.
10 Мрзе на онога који кара на вратима, и гаде се на онога који говори право.
11 Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесана камена, али нећете сједјети у њима; насадисте лијепе винограде, али нећете пити вина из њих.
12 Јер знам безакоња ваша, којих је много, и гријехе ваше, који су велики, који мучите праведника, примате поклоне и изврћете правду убогима на вратима.
13 Зато ће праведни мучати у ово вријеме, јер је зло вријеме.
14 Тражите добро а не зло, да бисте били живи; и тако ће Господ Бог над војскама бити с вама, како рекосте.
15 Мрзите на зло и љубите добро, и поставите на вратима суд, не би ли се Господ Бог над војскама смиловао на остатак Јосифов.
16 Зато овако вели Господ Бог над војскама, Господ: биће тужњава по свијем улицама, и по свијем путовима говориће: јаох! јаох! и зваће ратаре на жалост и на тужњаву оне који умију нарицати.
17 И по свијем ће виноградима бити тужњава, јер ћу проћи посред тебе, говори Господ.
18 Тешко онима који желе дан Господњи! што ће вам дан Господњи? тада је мрак а не видјело.
19 Као да би ко бјежао од лава па би га срео медвјед; или као да би ко дошао у кућу и наслонио се руком на зид, па би га змија ујела.
20 Није ли дан Господњи мрак а не видјело? и тама, без свјетлости?
21 Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших.
22 Ако ми принесете жртве паљенице и приносе своје, нећу их примити, и нећу погледати на захвалне жртве од угојене стоке ваше.
23 Уклони од мене буку пјесама својих, и свирања псалтира твојих нећу да чујем.
24 Него суд нека тече као вода и правда као силан поток.
25 Јесте ли мени приносили жртве и даре у пустињи четрдесет година, доме Израиљев?
26 Него сте носили шатор Молоха својега, и Хијуна, ликове своје, звијезду бога својега, које сами себи начинисте.
27 Зато ћу вас преселити иза Дамаска, говори Господ, којему је име Бог над војскама.