Ecclesiastes 10

1 Од мртвијех муха усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цијена мудрости и слави.

2 Срце је мудрому с десне стране, а лудом је с лијеве стране.

3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свјема да је безуман.

4 Ако се подигне на те гњев онога који влада, не остављај мјеста својега, јер благост уклања велике гријехе.

5 Има зло које видјех под сунцем, као погрјешка која долази од владаоца:

6 Лудост се посађује на највише мјесто, и богати сједе на ниском мјесту.

7 Видјех слуге на коњима, а кнезови иду пјешице као слуге.

8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.

9 Ко одмиче камење, удариће се о њих; ко цијепа дрва, није миран од њих.

10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштри, тада треба више снаге; али мудрост може боље оправити.

11 Ако уједе змија прије бајања, ништа неће помоћи бајач.

12 Ријечи из уста мудрога љупке су, а безумнога прождиру усне његове.

13 Почетак је ријечима уста његовијех лудост, а свршетак говору његову зло безумље.

14 Јер луди много говори, а човјек не зна што ће бити; и ко ће му казати што ће послије њега бити?

15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.

16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дијете и кнезови твоји рано једу!

17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на вријеме да се поткријепе а не да се опију.

18 С лијености угибље се кров и с немарнијех руку прокапљује кућа.

19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.

20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клијети, у којој спаваш, не псуј богатога, јер птица небеска однијеће глас и што крила има доказаће ријеч.