Ezekiel 17

1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

2 Сине човјечји, загонени загонетку и кажи причу о дому Израиљеву,

3 И реци: овако вели Господ Господ: орао велик, великих крила, дугих пера, пун перја, шарен, дође на Ливан и узе врх од кедра,

4 Одломи врх од младијех грана његовијех, и однесе га у земљу трговачку, у град трговачки метну га.

5 И узе сјеме из оне земље, и метну га на њиву, однесе га гдје има много воде, и остави га добро.

6 И изниче, и поста бусат чокот, низак, којему се лозе пружаху к њему а жиле бијаху под њим; поста чокот, и пусти гране и изби одводе.

7 А бијаше други орао велик, великих крила и пернат, и гле, тај чокот пусти к њему жиле своје и гране своје пружи к њему да би га заљевао из бразда свога сада.

8 Посађен бијаше у доброј земљи код много воде, да пусти гране и рађа род и буде красна лоза.

9 Кажи: овако вели Господ Господ: хоће ли напредовати? неће ли му почупати жиле и род му обломити да се посуши? Све ће му се гране што је пустио посушити, и без велике силе и без многога народа ишчупаће га из коријена.

10 Ето, посађен је, хоће ли напредовати? и неће ли се сасвијем посушити чим га се дохвати устока? Посушиће се у бразди гдје је посађен.

11 Потом дође ми ријеч Господња говорећи:

12 Кажи томе дому одметничком: не знате ли шта је ово? Реци: ево, дође цар Вавилонски у Јерусалим, и узе му цара и кнезове, и одведе их са собом у Вавилон.

13 И узе једнога од царскога сјемена, и учини с њим вјеру, и закле га, и узе силне у земљи,

14 Да би царство било снижено да се не би подигло, него да би држећи вјеру с њим стајало.

15 Али се одметну од њега послав посланике своје у Мисир да му да коња и много народа. Хоће ли бити срећан? хоће ли утећи ко тако чини? ко преступа вјеру хоће ли утећи?

16 Тако ја жив био, говори Господ Господ, у мјесту онога цара који га је зацарио, којему је заклетву презрео и којему је вјеру преступио, код њега ће у Вавилону умријети.

17 Нити ће му Фараон с великом војском и многим народом помоћи у рату, кад ископа опкопе и погради куле да погуби многе душе.

18 Јер презре заклетву преступајући вјеру; и гле, давши руку чини све то; неће утећи.

19 Зато овако вели Господ Господ: тако ја жив био, обратићу му на главу заклетву своју коју презре и вјеру своју коју преступи.

20 Јер ћу разапети над њим мрежу своју и ухватиће се у замку моју; и одвешћу га у Вавилон, и ондје ћу се судити с њим за безакоње које ми учини.

21 И сва бјежан његова са свом војском његовом пашће од мача, а који остану распршаће се у све вјетрове, и познаћете да сам ја Господ говорио.

22 Овако вели Господ Господ: али ћу ја узети с врха од тога високога кедра, и посадићу; с врха од младијех грана његовијех одломићу гранчицу, и посадићу на гори високој и уздигнутој.

23 На високој гори Израиљевој посадићу је, и пустиће гране, и родиће, и постаће красан кедар, и под њим ће наставати свакојаке птице, у хладу грана његовијех наставаће.

24 И сва ће дрвета пољска познати да ја Господ снизих високо дрво и узвисих ниско дрво, посуших зелено дрво и учиних да озелени сухо дрво. Ја Господ рекох, и учинићу.