Job 12

1 А Јов одговори и рече:

2 Да, ви сте људи, и с вама ће умријети мудрост.

3 И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?

4 На потсмијех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на потсмијех је праведни и добри.

5 Бачен је луч по мишљењу срећнога онај који хоће да попузне.

6 Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гњеве Бога, њима Бог даје све у руке.

7 Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.

8 Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповједити.

9 Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?

10 Којему је у руци душа свега живога и дух свакога тијела човјечијега.

11 Не распознаје ли ухо ријечи као што грло куша јело?

12 У старца је мудрост, и у дугом вијеку разум.

13 У њега је мудрост и сила, у њега је савјет и разум.

14 Гле, он разгради, и не може се опет саградити; затвори човјека, и не може се отворити.

15 Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.

16 У њега је јачина и мудрост, његов је који је преварен и који вара.

17 Он доводи савјетнике у лудило, и судије обезумљује.

18 Он раздрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.

19 Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.

20 Он узима бесједу рјечитима, и старцима узима разум.

21 Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.

22 Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видјело сјен смртни.

23 Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.

24 Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу гдје нема пута,

25 Да пипају по мраку без видјела, и чини да тумарају као пијани.