Job 34

1 Још говори Елијуј и рече:

2 Чујте, мудри, бесједу моју, и разумни послушајте ме.

3 Јер ухо познаје бесједу као што грло куша јело.

4 Разберимо што је право, извидимо међу собом што је добро.

5 Јер Јов рече: праведан сам, а Бог одбаци моју правду.

6 Хоћу ли лагати за своју правду? стријела је моја смртна, а без кривице.

7 Који је човјек као Јов да као воду пије потсмијех?

8 И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожнијем људима?

9 Јер рече: не помаже човјеку да угађа Богу.

10 Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућега.

11 Јер по дјелу плаћа човјеку и даје свакоме да нађе према путу својему.

12 Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.

13 Ко му је предао земљу? и ко је уредио васиљену?

14 Кад би на њ окренуо срце своје, узео би к себи дух његов и дихање његово;

15 Изгинуло би свако тијело, и човјек би се повратио у прах.

16 Ако си дакле разуман, чуј ово: слушај глас ријечи мојих.

17 Може ли владати онај који мрзи на правду? хоћеш ли осудити онога који је најправеднији?

18 Каже ли се цару: ниткове! и кнезовима: безбожници?

19 Акамоли оному који не гледа кнезовима ко су, нити у њега вриједи више богати од сиромаха, јер су сви дјело руку његовијех.

20 Умиру зачас, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.

21 Јер су очи његове обраћене на путове човјечије и види све кораке његове.

22 Нема мрака ни сјена смртнога гдје би се сакрили који чине безакоње.

23 Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.

24 Сатире јаке недокучљиво, и поставља друге на њихово мјесто.

25 Јер зна дјела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.

26 Као безбожне разбија их на видику.

27 Јер отступише од њега и не гледаше ни на које путове његове;

28 Те дође до њега вика сиромахова, и чу вику невољнијех.

29 Кад он умири, ко ће узнемирити? и кад он сакрије лице, ко ће га видјети? и то бива и народу и човјеку.

30 Да не би царовао лицемјер, да не би било замке народу.

31 Заиста, треба казати Богу: подносио сам, нећу више гријешити.

32 А што не видим, ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.

33 Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не он? Ако знаш што, говори.

34 Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човјек пристати,

35 Да Јов не говори разумно, и да ријечи његове нијесу мудре.

36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.

37 Јер домеће на гријех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.