Job 36

1 Још говори Елијуј и рече:

2 Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има што бих говорио за Бога.

3 Почећу из далека бесједу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.

4 Доиста, неће бити лажне ријечи моје, код тебе је који право мисли.

5 Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.

6 Не да живјети безбожнику, а невољницима чини правду.

7 Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на пријесто посађује их навијек, те се узвишују.

8 Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

9 Тада им напомиње дјела њихова и безакоња њихова како су силна.

10 И отвора му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.

11 Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.

12 Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.

13 А који су лицемјерна срца, навлаче гњев и не вичу кад их повеже;

14 Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.

15 Избавља невољника из невоље његове и отвора му ухо у муци.

16 Тако би и тебе извео из тјескобе на пространо мјесто, гдје ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.

17 Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.

18 Доиста, гњев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.

19 Хоће ли гледати на твоје богатство? неће ни на злато ни на каку силу блага твојега.

20 Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје мјесто.

21 Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.

22 Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као он?

23 Ко му је одредио пут његов? или ко ће му рећи: чиниш неправо?

24 Опомињи се да величаш дјела његова, која гледају људи.

25 Сви људи виде их, сваки их гледа издалека.

26 Гле, Бог је велик, и не можемо га познати, број година његовијех не може се докучити.

27 Јер он стеже капље водене, које лију дажд из облака његовијех;

28 Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.

29 И ко би разумио простор облацима и грмљаву у шатору његову?

30 Како простире над њим свјетлост своју, и дубине морске покрива?

31 Тијем суди народима, даје хране изобила.

32 Рукама заклања свјетлост, и наређује кога да срете,

33 Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.