Joshua 8

1 Иза тога рече Господ Исусу: не бој се и не плаши се; узми са собом сав народ што је за бој, па устани и иди на Гај; ево предадох ти у руке цара Гајскога и народ његов и град његов и земљу његову.

2 И учини с Гајем и царем његовијем како си учинио с Јерихоном и његовијем царем; али плијен из њега и стоку његову разграбите за се. Намјести засједу иза града.

3 И уста Исус и сав народ што бјеше за бој, да иду на Гај; и изабра Исус тридесет тисућа јунака, и посла их ноћу;

4 И заповједи им говорећи: гледајте ви који ћете бити у засједи иза града, да не будете врло далеко од града, него будите сви готови.

5 А ја и сав народ што је са мном примакнућемо се ка граду; па кад они изиду пред нас, ми ћемо као и прије побјећи испред њих.

6 Те ће они поћи за нама докле их не одвојимо од града, јер ће рећи: бјеже испред нас као и прије. И ми ћемо бјежати испред њих.

7 Тада ви изидите из засједе и истјерајте из града што буде остало. Јер ће вам га дати Господ Бог ваш у руке.

8 А кад узмете град, запалите га огњем; по ријечи Господњој учините. Ето, заповједио сам вам.

9 Тако их посла Исус, и они отидоше у засједу, и стадоше између Ветиља и Гаја, са запада Гају; а Исус преноћи ону ноћ међу народом.

10 А ујутру уста Исус рано и преброји народ, па пође са старјешинама Израиљевијем пред народом на Гај.

11 И сва војска што бјеше с њим пође и примакавши се дођоше према граду и стадоше у око са сјевера Гају; а бијаше долина између њих и Гаја.

12 И узе око пет тисућа људи, и намјести их у засједу између Ветиља и Гаја, са запада граду Гају..

13 И кад се намјести сав народ, сва војска, што бијаше са сјевера граду и што бијаше у засједи са запада граду, изиде Исус ону ноћ усред долине.

14 И кад то видје цар Гајски, људи у граду похитјеше и уранише; и изидоше онај час у поље пред Израиља у бој, цар и сав народ његов. А не знађаше да има засједа за њим иза града.

15 Тада Исус и сав Израиљ, као да их побише, нагоше бјежати к пустињи.

16 А они сазваше сав народ што бјеше у граду да их тјерају. И тјераше Исуса, и одвојише се од свога града.

17 И не оста нико у Гају ни у Ветиљу да не пође за Израиљем; и оставише град отворен, и тјераху Израиља.

18 Тада рече Господ Исусу: дигни заставу што ти је у руци према Гају, јер ћу ти га дати у руке. И подиже Исус заставу што му бјеше у руци према граду.

19 А они што бијаху у засједи одмах усташе са својега мјеста, и потрчаше чим он подиже руку своју, и уђоше у град и узеше га, и брзо запалише град огњем.

20 А кад се Гајани обазреше, а то дим од града дизаше се до неба, и не имаху куда бјежати ни тамо ни амо; а народ који бјежаше у пустињу поврати се на оне који га тјераху.

21 И Исус и сав Израиљ видјевши да је засједа њихова узела град и гдје се диже дим од града, вратише се и ударише на Гајане.

22 А они из града изидоше пред њих, те бијаху међу Израиљцима одовуд и одонуд, и побише их тако да ниједан не оста жив нити утече.

23 А цара Гајскога ухватише жива и доведоше к Исусу.

24 А кад побише Израиљци све Гајане у пољу, у пустињи, куда их гонише, и падоше сви од оштрога мача, те се истријебише, онда се вратише сви Израиљци у Гај, и исјекоше што још бјеше у њему оштријем мачем.

25 А свијех што изгибоше онај дан, и људи и жена, бјеше дванаест тисућа, самијех Гајана.

26 И Исус не спусти руке своје, коју бјеше подигао са заставом, док не побише све становнике Гајске.

27 Само стоку и плијен из града онога разграбише Израиљци за се, као што бјеше Господ заповједио Исусу.

28 И Исус спали Гај, и обрати га у гомилу вјечну, и у пустош до данашњега дана.

29 А цара Гајскога објеси на дрво и остави до вечера; а о заходу сунчаном заповиједи Исус те скидоше тијело његово с дрвета и бацише пред врата градска, и набацише на њ велику гомилу камења, која стоји и данас.

30 Тада Исус начини олтар Господу Богу Израиљеву на гори Евалу,

31 Као што бјеше заповједио Мојсије слуга Господњи синовима Израиљевим, као што пише у књизи закона Мојсијева, олтар од цијелога камења, преко којега није превучено гвожђе; и принесоше на њему жртве паљенице Господу, и принесоше жртве захвалне.

32 И преписа ондје на камењу закон Мојсијев, који је написао синовима Израиљевијем.

33 И сав Израиљ и старјешине његове и управитељи и судије његове стадоше с обје стране ковчега, према свештеницима Левитима, који ношаху ковчег завјета Господњега, и странац и домородац; половина према гори Гаризину а половина према гори Евалу, као што бјеше заповједио Мојсије слуга Господњи да благослови народ Израиљев најприје.

34 И потом прочита све ријечи закона, благослов и проклетство, све како је написано у књизи закона.

35 Не би ни једне ријечи од свега што је Мојсије написао, које не прочита Исус пред свијем збором Израиљевим, и женама и дјецом и странцима који иђаху међу њима.