Lamentations 5

1 Опомени се, Господе, што нас задеси; погледај и види срамоту нашу.

2 Нашљедство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.

3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.

4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.

5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.

6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хљеба.

7 Оци наши згријешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.

8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њиховијех.

9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хљеб.

10 Кожа нам поцрње као пећ од љуте глади.

11 Срамоте жене на Сиону и дјевојке по градовима Јудинијем.

12 Кнезове вјешају својим рукама, не поштују лица старачкога.

13 Младиће узимају под жрвње, и дјеца падају под дрвима.

14 Стараца нема више на вратима, ни младића на пјевању.

15 Неста радости срцу нашему, игра наша претвори се у жалост.

16 Паде вијенац с главе наше; тешко нама, што згријешисмо!

17 С тога је срце наше жалосно, с тога очи наше потамњеше,

18 Са горе Сиона, што опустје, и лисице иду по њој.

19 Ти, Господе, остајеш довијека, пријесто твој од кољена до кољена.

20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довијека, да нас оставиш задуго?

21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како бијаху прије.

22 Јер еда ли ћеш нас са свијем одбацити и гњевити се на нас веома?