Luke 22
1 Приближаваше се пак празник пријеснијех хљебова који се зове пасха.
2 И гледаху главари свештенички и књижевници како би га убили; али се бојаху народа.
3 А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који бјеше један од дванаесторице.
4 И отишавши говори с главарима свештеничкијем и са старјешинама како ће им га издати.
5 И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6 И он се обрече, и тражаше згодна времена да им га преда тајно од народа.
7 А дође дан пријеснијех хљебова у који требаше клати пасху;
8 И посла Петра и Јована рекавши: идите уготовите нам пасху да једемо.
9 А ови му рекоше: гдје хоћеш да уготовимо?
10 А он им рече: ето кад уђете у град, срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11 И кажите домаћину: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем?
12 И он ће вам показати велику собу прострту; ондје уготовите.
13 А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14 И кад дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим.
15 И рече им: врло сам жељео да ову пасху једем с вама прије него пострадам;
16 Јер вам кажем да је отселе нећу јести док се не сврши у царству Божијему.
17 И узевши чашу даде хвалу, и рече: узмите је и раздијелите међу собом;
18 Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође царство Божије.
19 И узевши хљеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20 А тако и чашу по вечери, говорећи: ова је чаша нови завјет мојом крви која се за вас прољева.
21 Али ево рука издајника мојега са мном је на трпези.
22 И син човјечиј дакле иде као што је уређено; али тешко човјеку ономе који га издаје!
23 И они сташе тражити међу собом који би дакле од њих био који ће то учинити.
24 А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25 А он им рече: цареви народни владају народом, а који њим управљају, зову се добротвори.
26 Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старјешина нека буде као слуга.
27 Јер који је већи, који сједи за трпезом или који служи? Није ли онај који сједи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28 А ви сте они који сте се одржали са мном у мојијем напастима.
29 И ја остављам вама царство као што је отац мој мени оставио:
30 Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мојему, и да сједите на пријестолима и судите над дванаест кољена Израиљевијех.
31 Рече пак Господ: Симоне! Симоне! ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32 А ја се молих за тебе да твоја вјера не престане; и ти кадгод обративши се утврди браћу своју.
33 А он му рече: Господе! с тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34 А он рече: кажем ти, Петре! данас неће запјевати пијетао док се трипут не одречеш да ме познајеш.
35 И рече им: кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам што недостаде? А они рекоше: ништа.
36 А он им рече: али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37 Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: и међу злочинце метнуше га. Јер што је писано за мене, свршује се.
38 А они рекоше: Господе! ево овдје два ножа. А он им рече: доста је.
39 И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за њим отидоше ученици његови.
40 А кад дође на мјесто рече им: молите се Богу да не паднете у напаст.
41 И сам отступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на кољена мољаше се Богу
42 Говорећи: оче! кад би хтио да пронесеш ову чашу мимо мене! али не моја воља него твоја да буде.
43 А анђео му се јави с неба, и кријепи га.
44 И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак његов бијаше као капље крви које капаху на земљу.
45 И уставши од молитве дође к ученицима својијем, и нађе их а они спавају од жалости,
46 И рече им: што спавате? устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47 Док он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да га цјелива. Јер им ово бијаше дао знак: кога цјеливам онај је.
48 А Исус му рече: Јуда! зар цјеливом издајеш сина човјечијега?
49 А кад они што бијаху с њим видјеше шта ће бити, рекоше му: Господе! да бијемо ножем?
50 И удари један од њих слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му десно ухо.
51 А Исус одговарајући рече: оставите то. И дохвативши се до уха његова исцијели га.
52 А главарима свештеничкијем и војводама црквенијем и старјешинама који бијаху дошли на њ рече Исус: зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53 Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54 А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор поглавара свештеничкога. А Петар иђаше за њим издалека.
55 А кад они наложише огањ насред двора и сјеђаху заједно, и Петар сјеђаше међу њима.
56 Видјевши га пак једна слушкиња гдје сједи код огња, и погледавши на њ рече: и овај бјеше с њим.
57 А он га се одрече говорећи: жено! не познајем га.
58 И мало затијем видје га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: човјече! нијесам.
59 И пошто прође око једнога сахата други неко потврђиваше говорећи: заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац.
60 А Петар рече: човјече! не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запјева пијетао.
61 И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену ријечи Господње како му рече: прије него пијетао запјева одрећи ћеш ме се трипут.
62 И изишавши напоље плака горко.
63 А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га.
64 И покривши га бијаху га по образу и питаху га говорећи: прореци ко те удари?
65 И друге многе хуле говораху на њ.
66 И кад свану, сабраше се старјешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше га у свој суд
67 Говорећи: јеси ли ти Христос? кажи нам. А он им рече: ако вам и кажем, нећете вјеровати.
68 А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69 Отселе ће син човјечиј сједити с десне стране силе Божије.
70 Сви пак рекоше: ти ли си дакле син Божиј? А он им рече: ви кажете да сам ја.
71 А они рекоше: шта нам требају више свједочанства? јер сами чусмо из уста његовијех.