Mark 11

1 И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својијех

2 И рече им: идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није усједао; одријешите га и доведите.

3 И ако вам ко рече: шта то чините? кажите: треба Господу; и одмах ће га послати амо.

4 А они отидоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одријешише га.

5 И неко од онијех што стајаху ондје рекоше им: зашто дријешите магаре?

6 А они рекоше им као што им заповједи Исус; и оставише их.

7 И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и усједе на њ.

8 А многи простријеше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.

9 А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: Осана! благословен који иде у име Господње!

10 Благословено царство оца нашега Давида које иде у име Господње! Осана на висини!

11 И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију с дванаесторицом.

12 И сјутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње.

13 И видјевши издалека смокву с лишћем дође не би ли што нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бјеше вријеме смоквама.

14 И одговарајући Исус рече јој: да отсад од тебе нико не једе рода довијека. И слушаху ученици његови.

15 И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове.

16 И не дадијаше да ко пронесе суда кроз цркву.

17 И учаше говорећи им: није ли писано: дом мој нека се зове дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.

18 И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ чуђаше науци његовој.

19 И кад би увече изиђе на поље из града.

20 И ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се посушила из коријена.

21 И опоменувши се Петар рече му: Рави! гле, смоква што си је проклео посушила се.

22 И одговарајући Исус рече им:

23 Имајте вјеру Божију; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори: биће му што год рече.

24 Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви вјерујте да ћете примити; и биће вам.

25 И кад стојите на молитви, праштајте ако што имате на кога: да и отац ваш који је на небесима опрости вама погрјешке ваше.

26 Ако ли пак ви не опраштате, ни отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрјешака вашијех.

27 И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к њему главари свештенички и књижевници и старјешине,

28 И рекоше му: каквом власти то чиниш? и ко ти даде власт ту, да то чиниш?

29 А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.

30 Крштење Јованово или би с неба или од људи? одговорите ми.

31 И мишљаху у себи говорећи: ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте?

32 Ако ли речемо: од људи; бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше.

33 И одговарајући рекоше Исусу: не знамо. И Исус одговарајући рече њима: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.