Matthew 14
1 У то вријеме дође глас до Ирода четворовласника о Исусу;
2 И рече слугама својијем: то је Јован крститељ; он устаде из мртвијех, и зато чини чудеса.
3 Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата својега.
4 Јер му говораше Јован: не можеш ти ње имати.
5 И шћаше да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.
6 А кад бијаше дан рођења Иродова, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.
7 Зато и с клетвом обрече јој дати што год заиште.
8 А она научена од матере своје: дај ми, рече, овдје на кругу главу Јована крститеља.
9 И забрину се цар; али клетве ради и онијех који се гошћаху с њим, заповједи јој дати.
10 И посла те посјекоше Јована у тамници.
11 И донесоше главу његову на кругу, и дадоше дјевојци, и однесе је матери својој.
12 И дошавши ученици његови, узеше тијело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише.
13 И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто мјесто насамо. А кад то чуше људи, идоше за њим пјешице из градова.
14 И изашавши Исус видје многи народ, и сажали му се за њих, и исцијели болеснике њихове.
15 А пред вече приступише к њему ученици његови говорећи: овдје је пусто мјесто, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.
16 А Исус рече им: не треба да иду; подајте им ви нека једу.
17 А они рекоше му: немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе.
18 А он рече: донесите ми их овамо.
19 И заповједи народу да посједају по трави; па узе онијех пет хљебова и двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својијем, а ученици народу.
20 И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пунијех.
21 А онијех што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце.
22 И одмах натјера Исус ученике своје да уђу у лађу и напријед да иду на ону страну док он отпусти народ.
23 И отпустивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече бијаше ондје сам.
24 А лађа бјеше насред мора у невољи од валова, јер бијаше противан вјетар.
25 А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору.
26 И видјевши га ученици по мору гдје иде, поплашише се говорећи: то је утвара; и од страха повикаше.
27 А Исус одмах рече им говорећи: не бојте се; ја сам, не плашите се.
28 А Петар одговарајући рече: Господе! ако си ти, реци ми да дођем к теби по води.
29 А он рече: ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу.
30 Но видјећи вјетар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај!
31 И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: маловјерни! зашто се посумња?
32 И кад уђоше у лађу, преста вјетар.
33 А који бијаху у лађи приступише и поклонише му се говорећи: ваистину ти си син Божиј.
34 И прешавши дођоше у земљу Генисаретску.
35 И познавши га људи из онога мјеста, послаше по свој оној околини, и донесоше к њему све болеснике.
36 И мољаху га да се само дотакну скута од његове хаљине; и који се дотакоше оздравише.