Matthew 27
1 А кад би ујутру, учинише вијећу сви главари свештенички и старјешине народне за Исуса да га погубе.
2 И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату судији.
3 Тада видјевши Јуда издајник његов да га осудише раскаја се, и поврати тридесет сребрника главарима свештеничкијем и старјешинама
4 Говорећи: ја сагријеших што издадох крв праву. А они рекоше: шта ми маримо за то? ти ћеш видјети.
5 И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се објеси.
6 А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.
7 Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.
8 Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.
9 Тада се изврши што је казао пророк Јеремија говорећи: и узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога кога су цијенили синови Израиљеви;
10 И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.
11 А Исус стаде пред судијом, и запита га судија говорећи: ти ли си цар Јудејски? А Исус рече му: ти кажеш.
12 И кад га тужаху главари свештенички и старјешине, ништа не одговори.
13 Тада рече ми Пилат: чујеш ли шта на тебе свједоче?
14 И не одговори му ни једну ријеч тако да се судија дивљаше врло.
15 А о сваком празнику пасхе бијаше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.
16 А тада имаху знатнога сужња по имену Варава.
17 И кад се сабраше, рече им Пилат: кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозванога Христа?
18 Јер знадијаше да су га из зависти предали.
19 А кад сјеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: немој се ти ништа мијешати у суд тога праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.
20 А главари свештенички и старјешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
21 А судија одговарајући рече им: кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
22 Рече им Пилат: а шта ћу чинити с Исусом прозванијем Христом? Рекоше му сви: да се разапне.
23 Судија пак рече: а какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: да се разапне.
24 А кад видје Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: ја нијесам крив у крви овога праведника: ви ћете видјети.
25 И одговарајући сав народ рече: крв његова на нас и на дјецу нашу.
26 Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.
27 Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на њ сву чету војника.
28 И свукавши га обукоше му скерлетну кабаницу.
29 И оплетавши вијенац од трња метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим ругаху му се говорећи: здраво, царе Јудејски!
30 И пљунувши на њ узеше трску и бијаше га по глави.
31 И кад му се наругаше, свукоше с њега кабаницу, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше га да га разапну.
32 И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст.
33 И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест коштурница,
34 Дадоше му да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије.
35 А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцке;
36 И сјеђаху ондје те га чуваху.
37 И метнуше му више главе кривицу његову написану: ово је Исус цар Јудејски.
38 Тада распеше с њиме два хајдука, једнога с десне а једнога с лијеве стране.
39 А који пролажаху хуљаху на њ машући главама својима,
40 И говорећи: ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божиј, сиђи с крста.
41 А тако и главари свештенички с књижевницима и старјешинама потсмијевајући се говораху:
42 Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га вјеровати.
43 Он се уздао у Бога: нека му поможе сад, ако му је по вољи, јер говораше: ја сам син Божиј.
44 Тако исто и хајдуци разапети с њим ругаху му се.
45 А од шестога сахата би тама по свој земљи до сахата деветога.
46 А око деветога сахата повика Исус иза гласа говорећи: Или! Или! лама савахтани? то јест: Боже мој! Боже мој! зашто си ме оставио?
47 А неки од онијех што стајаху ондје чувши то говораху: овај зове Илију.
48 И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше.
49 А остали говораху: стани да видимо хоће ли доћи Илија да му поможе.
50 А Исус опет повика иза гласа и испусти душу.
51 И гле, завјес црквени раздрије се надвоје од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде;
52 И гробови се отворише, и усташе многа тијела светијех који су помрли;
53 И изашавши из гробова по васкрсенију његовом уђоше у свети град и показаше се многима.
54 А капетан и који с њим чуваху Исуса видјевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: заиста овај бијаше син Божиј.
55 И ондје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му.
56 Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Заведејевијех.
57 А кад би увече, дође човјек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такођер био ученик Исусов.
58 Овај приступивши к Пилату замоли га за тијело Исусово. Тада Пилат заповједи да му даду тијело.
59 И узевши Јосиф тијело зави га у платно чисто;
60 И метну га у нови свој гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.
61 А ондје бијаше Марија Магдалина и друга Марија, и сјеђаху према гробу.
62 Сјутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,
63 И рекоше: господару! ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: послије три дана устаћу.
64 Зато заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: уста из мртвијех; и биће пошљедња пријевара гора од прве.
65 Рече им Пилат: ево вам страже, па идите те утврдите како знате.
66 А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.