Numbers 20
1 И синови Израиљеви, сав збор њихов, дођоше у пустињу Синску првога мјесеца, и стаде народ у Кадису; и ондје умрије Марија, и би погребена ондје.
2 А ондје немаше збор воде, те се скупише на Мојсија и на Арона.
3 И свађаше се народ с Мојсијем, и говораху: камо да смо помрли кад помријеше браћа наша пред Господом!
4 Зашто доведосте збор Господњи у ову пустињу да изгинемо овдје и ми и стока наша?
5 И зашто нас изведосте из Мисира да нас доведете на ово зло мјесто, гдје не роди ни жито ни смоква ни грожђе ни шипак, а ни воде нема за пиће?
6 И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња.
7 И рече Господ Мојсију говорећи:
8 Узми штап, и сазовите збор ти и Арон брат твој, и проговорите стијени пред њима, те ће дати воду своју; тако ћеш им извести воду из стијене, и напојићеш збор и стоку њихову.
9 И Мојсије узе штап испред Господа, како му заповједи Господ.
10 И сазваше Мојсије и Арон збор пред стијену, и он им рече: слушајте одметници! хоћемо ли вам из ове стијене извести воду?
11 И диже Мојсије руку своју и удари у стијену штапом својим два пута, и изиде вода многа, те се напоји народ и стока њихова.
12 А Господ рече Мојсију и Арону: што ми не вјеровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, зато нећете одвести збора тога у земљу коју сам им дао.
13 То је вода од свађе, гдје се свађаше синови Израиљеви с Господом, и он се прослави међу њима.
14 Иза тога посла Мојсије посланике из Кадиса к цару Едомском да му реку: овако каже брат твој Израиљ: ти знаш све невоље које нас снађоше:
15 Како наши оци сиђоше у Мисир, и бијасмо у Мисиру дуго времена, и како Мисирци зло чинише нама и оцима нашим;
16 И викасмо ка Господу, и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи.
17 Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу; нећемо ићи преко поља ни преко винограда, нити ћемо пити воде из којега студенца; ићи ћемо царским путем, нећемо свртати ни надесно ни налијево док не пријеђемо међу твоју.
18 А Едом му одговори: не иди преко моје земље, да не изидем с мачем преда те.
19 А синови Израиљеви рекоше му: ићи ћемо утреником, и ако се напијемо воде твоје, ми или стока наша, платићемо је; ништа више, само да пјешице прођемо.
20 А он им одговори: нећете проћи. И изиде Едом пред њих с много народа и с великом силом.
21 И кад не хтје Едом допустити Израиљу да пријеђе преко међе његове, Израиљ отиде од њега.
22 И кренувши се од Кадиса дођоше синови Израиљеви, сав збор њихов, ка гори Ору.
23 И Господ рече Мојсију и Арону на гори Ору код међе Едомске говорећи:
24 Арон ваља да се прибере к роду својему, јер неће ући у земљу коју сам дао синовима Израиљевијем, јер не послушасте заповијести моје на води од свађе.
25 Узми Арона и Елеазара сина његова, и изведи их на гору Ор.
26 И свуци Арону хаљине његове и обуци их Елеазару сину његову, па ће се Арон прибрати и умријети ондје.
27 И учини Мојсије како заповједи Господ; и изидоше на гору Ор пред свијем збором.
28 И свуче Мојсије с Арона хаљине његове и обуче их Елеазару сину његову, и умре ондје Арон наврх горе, а Мојсије и Елеазар сидоше с горе.
29 А кад видје сав збор да умрије Арон, плака сав дом Израиљев за Ароном тридесет дана.