Numbers 32

1 А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видјеше земљу Јазирску и земљу Галадску да је добра за стоку.

2 И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:

3 Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,

4 Та је земља, коју Господ покори збору Израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.

5 Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у нашљедство, немој нас водити преко Јордана.

6 А Мојсије рече синовима Гадовијем и синовима Рувимовијем: браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овдје да останете?

7 Зашто обарате срце синовима Израиљевијем да не пријеђу у земљу коју им је дао Господ?

8 Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;

9 И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевијем да не иду у земљу коју им даде Господ;

10 И разгњеви се онда Господ, и закле се говорећи:

11 Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видјети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвијем,

12 Осим Халева сина Јефонијина Кенезеја и Исуса сина Навина, јер се сасвијем држаше Господа.

13 И разгњеви се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помрије сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.

14 А ви сада изађосте на мјесто отаца својих, род гријешних људи, да умножавате жестину гњева Господњега на Израиља.

15 Ако се одвратите од њега, он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.

16 А они приступише опет к њему, и рекоше му: ми смо ради само торове начинити овдје за стада своја и градове за дјецу своју.

17 А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевијем, докле их не одведемо на њихово мјесто; а наша дјеца нека стоје у градовима тврдијем ради становника те земље.

18 Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје нашљедство.

19 Нити ћемо узети нашљедства с њима с ону страну Јордана ни даље, ако нам допадне нашљедство с ову страну Јордана према истоку.

20 Тада им рече Мојсије: ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,

21 Ако сваки од вас под оружјем пријеђе преко Јордана пред Господом, докле не отјера испред себе непријатеља својих,

22 И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згријешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у нашљедство пред Господом.

23 Ако ли не учините тако, гле, згријешићете Господу, и знајте да ће вас гријех ваш стићи.

24 Градите себи градове за дјецу своју и торове за стоку своју; и што је изашло из уста ваших, учините.

25 И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: слуге ће твоје учинити како господар наш заповиједа.

26 Дјеца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овдје ће остати у градовима Галадским;

27 А слуге ће твоје пријећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.

28 Тада Мојсије заповједи за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навину и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевијем,

29 И рече им: ако пријеђу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу Галадску у нашљедство.

30 Ако ли не пријеђу с вама под оружјем, онда нека им буде нашљедство међу вама у земљи Хананској.

31 И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.

32 Пријећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу Хананску, а наше нашљедство да буде с ову страну Јордана.

33 И даде Мојсије синовима Гадовијем и синовима Рувимовијем и половини племена Манасије сина Јосифова царство Сиона цара Аморејскога и царство Ога цара Васанскога, земљу и градове по међама њезинијем, градове оне земље унаоколо.

34 И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.

35 И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,

36 И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.

37 А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,

38 И Навон и Велмеон предјенувши им имена, и Сивму; и надјеше друга имена градовима које саградише.

39 А синови Махира сина Манасијина отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који бијаху ондје.

40 И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијину, који се ондје насели.

41 И Јаир син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.

42 И Навав отиде и узе Кенат са селима његовијем, и прозва га Навав по имену својему.