Psalms 144

1 Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,

2 Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и избавитељ мој, штит мој, онај, у кога се уздам, који ми покорава народ мој.

3 Господе! Шта је човјек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

4 Човјек је као ништа; дани су његови као сјен, који пролази.

5 Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.

6 Сијевни муњом, и разагнај их; пусти стријеле своје, и распи их.

7 Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,

8 Којих уста говоре ништаве ствари, и којих је десница десница лажна.

9 Боже! пјесму нову пјеваћу ти, у псалтир од десет жица удараћу теби,

10 Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу својега избављаш од љутога мача.

11 Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништаве ствари, и којих је десница десница лажна.

12 Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;

13 Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на тисуће и на сто тисућа по становима нашим.

14 Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бјежања, ни тужњаве по улицама нашим.

15 Благо народу, у којега је све овако! Благо народу, у којега је Господ Бог!