Psalms 35

1 Господе! буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.

2 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.

3 Потегни копље, и пресијеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: ја сам спасење твоје.

4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

5 Нека буду као прах пред вјетром, и анђео Господњи нека их прогони.

6 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тјера.

7 Јер низашто застријеше мрежом јаму за мене, ни за што ископаше јаму души мојој.

8 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је намјестио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.

9 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ његову.

10 Све ће кости моје рећи: Господе! ко је као ти, који избављаш страдалца од онога који му досађује, и ништега и убогога од онога који га упропашћује?

11 Усташе на ме лажни свједоци; што не знам, за оно ме питају.

12 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.

13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојима.

14 Као пријатељ, као брат поступах; бијах сјетан и с обореном главом као онај који за матером жали.

15 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.

16 С неваљалијем и подругљивијем беспосличарима шкргућу на ме зубима својима.

17 Господе! хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њихова, од овијех лавова јединицу моју.

18 Признаћу те у сабору великом, усред многога народа хвалићу те.

19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме ни за што.

20 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.

21 Разваљују на ме уста своја, и говоре: добро! добро! види око наше.

22 Видиш, Господе! немој мучати; Господе! немој отступити од мене.

23 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.

24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.

25 Не дај да говоре у срцу својем: добро! то смо хтјели! Не дај да говоре: прождријесмо га.

26 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мојему, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

27 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: велик Господ, који жели мира слузи својему!

28 И мој ће језик казивати правду твоју, и хвалу теби сваки дан.