Psalms 73

1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.

2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,

3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.

4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тијело је њихово претило.

5 На пословима човјечијим нема их, и не муче се с другим људима.

6 Тога ради опточени су охолошћу као огрлицом, и обучени у обијест као у стајаће рухо.

7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.

8 Потсмијевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.

9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.

10 И зато се онамо навраћају неки из народа његова, и пију воду из пуна извора.

11 И говоре: како ће разабрати Бог? зар вишњи зна?

12 Па ето, ови безбожници срећни на свијету умножавају богатство.

13 Зар дакле узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,

14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?

15 Кад бих казао: говорићу као и они, изневјерио бих род синова твојих.

16 И тако стадох размишљати да бих ово разумио; али то бјеше тешко у очима мојима.

17 Док најпослије уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.

18 Та на клизавом мјесту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!

20 Као сан, кад се човјек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.

21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,

22 Тада бијах незналица и не разумијевах; као живинче бијах пред тобом.

23 Али сам свагда код тебе, ти ме држиш за десну руку.

24 По својој вољи водиш ме, и послије ћеш ме одвести у славу.

25 Кога имам на небу? и с тобом ничега нећу на земљи.

26 Чезне за тобом тијело моје и срце моје; Бог је град срца мојега и дио мој довијека.

27 Јер ево који отступише од тебе, гину; ти истребљаваш свакога који чини прељубу остављајући тебе.

28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса твоја.