Revelation of John 14
1 И видјех, и гле, јагње стајаше на гори Сионској, и с њим сто и четрдесет и четири хиљаде, који имаху име оца његова написано на челима својима.
2 И чух глас с неба као глас вода многијех, и као глас грома великога; и чух глас гудача који гуђаху у гусле своје.
3 И пјеваху као нову пјесну пред пријестолом и пред четири животиње и пред старјешинама: и нико не могаше научити пјесне, осим онијех сто и четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље.
4 Ово су који се не опоганише са женама, јер су дјевственици, они иду за јагњетом куд год оно пође. Ови су купљени од људи првенци Богу и јагњету.
5 И у њиховијем устима не нађе се пријевара, јер су без мане пред пријестолом Божијим.
6 И видјех другога анђела гдје лети посред неба, који имаше вјечно јеванђеље да објави онима који живе на земљи, и свакоме племену, и језику и кољену и народу.
7 И говораше великијем гласом: бојте се Бога, и подајте му славу, јер дође час суда његова; и поклоните се ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене.
8 И други анђео за њим иде говорећи: паде, паде Вавилон град велики: јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе.
9 И трећи анђео за њим иде говорећи гласом великијем: ко се год поклони звијери и икони њезиној, и прими жиг на чело своје или на руку своју,
10 И он ће пити од вина гњева Божијега, које је непомијешано уточено у чашу гњева његова, и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светима и пред јагњетом.
11 И дим мучења њихова излазиће ва вијек вијека; и неће имати мира дан и ноћ који се поклањају звијери и икони њезиној, и који примају жиг имена њезина.
12 Овдје је трпљење светијех, који држе заповијести Божије и вјеру Исусову.
13 И чух глас с неба гдје ми говори: напиши: благо мртвима који умиру у Господу отсад. Да, говори Дух, да почину од трудова својијех; јер дјела њихова иду за њима.
14 И видјех, и гле, облак бијел, и на облаку сјеђаше као син човјечиј, и имаше на глави својој круну златну, и у руци својој срп оштар.
15 И други анђео изиђе из цркве вичући великијем гласом ономе што сједи на облаку: замахни српом својијем и жњи, јер дође вријеме да се жње, јер се осуши жито земаљско.
16 И онај што сјеђаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља.
17 И други анђео изиђе из цркве што је на небу, и имаше и он косијер оштар.
18 И други анђео изиђе из олтара, који имаше област над огњем, и повика с великом виком ономе који имаше косијер оштри, говорећи: замахни косијером својијем оштријем, и одрежи грожђе винограда земаљскога; јер већ сазреше пуца његова.
19 И баци анђео косијер свој на земљу, и обра виноград земаљски, и метну у кацу великога гњева Божијега.
20 И оточи се каца изван града, и изиђе крв из каце тја до узда коњма хиљаду и шест стотина потркалишта.