Song of Solomon 2

1 Ја сам ружа Саронска, љиљан у долу.

2 Што је љиљан међу трњем, то је драга моја међу дјевојкама.

3 Што је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; жељех хлада њезина, и сједох, и род је њезин сладак грлу мојему.

4 Уведе ме у кућу гдје је гозба а застава му је љубав к мени.

5 Поткријепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.

6 Лијева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

7 Заклињем вас, кћери Јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

8 Глас драгога мојега; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.

9 Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашега зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

10 Проговори драги мој и рече ми: устани, драга моја, љепотице моја, и ходи.

11 Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

12 Цвијеће се види по земљи, дође вријеме пјевању, и глас грличин чује се у нашој земљи.

13 Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, љепотице моја, и ходи.

14 Голубице моја у расјелинама каменијем, у заклону врлетном! дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.

15 Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.

16 Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.

17 Док захлади дан и сјенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздијељеним.