Mark 10
1 И уставши оданде дође у околине Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
2 И приступивши фарисеји упиташе га кушајући: може ли човјек пустити жену?
3 А он одговарајући рече им: шта вам заповиједа Мојсије?
4 А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
5 И одговарајући Исус рече им: по тврђи вашега срца написа вам он заповијест ову.
6 А у почетку створења мужа и жену створио их је Бог.
7 Зато остави човјек оца својега и матер и прилијепи се к жени својој,
8 И буду двоје једно тијело. Тако нијесу више двоје него једно тијело.
9 А што је Бог саставио човјек да не раставља.
10 И у кући опет запиташе га за то ученици његови.
11 И рече им: који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
12 И ако жена остави мужа својега и пође за другога, чини прељубу.
13 И доношаху к њему дјецу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
14 А Исус видјевши расрди се и рече им: пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије.
15 Заиста вам кажем: који не прими царства Божијега као дијете, неће ући у њега.
16 И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
17 И кад изиђе на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим питаше га: учитељу благи! шта ми треба чинити да добијем живот вјечни?
18 А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога.
19 Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер.
20 А он одговарајући рече му: учитељу! све сам ово сачувао од младости своје.
21 А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи те хајде за мном узевши крст.
22 А он поста зловољан од ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат.
23 И погледавши Исус рече ученицима својима: како је тешко богатима ући у царство небеско!
24 А ученици се уплашише од ријечи његовијех. А Исус опет одговарајући рече им: дјецо! како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божије!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.
26 А они се врло дивљаху говорећи у себи: ко се дакле може спасти?
27 А Исус погледавши на њих рече: људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
28 А Петар му поче говорити: ето ми смо оставили све, и за тобом идемо.
29 А Исус одговарајући рече: заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, ли дјецу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
30 А да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и дјеце, и земље, у прогоњењу, а на ономе свијету живот вјечни.
31 Али ће многи први бити пошљедњи, и пошљедњи први.
32 А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од њега:
33 Ево идемо у Јерусалим, и син човјечиј предаће се главарима свештеничкијем и књижевницима и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима;
34 И наругаће му се, и биће га, и попљуваће га, и убиће га, и трећи дан устаће.
35 И пред њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: учитељу! хоћемо да нам учиниш за што ћемо те молити.
36 А он рече: што хоћете да вам учиним?
37 А они му рекоше: дај нам да сједемо један с десне стране теби а други с лијеве, у слави твојој.
38 А Исус им рече: не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којијем се ја крстим?
39 А они му рекоше: можемо. А Исус рече им: чашу дакле коју ја пијем испићете; и крштењем којијем се ја крстим крстићете се;
40 Али да сједете с десне стране мени и с лијеве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
41 И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
42 А Исус дозвавши их рече им: знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
43 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
44 И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
45 Јер син човјечиј није дошао да му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
46 И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута и прошаше.
47 И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: сине Давидов Исусе! помилуј ме!
48 И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: сине Давидов! помилуј ме!
49 И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слијепца говорећи му: не бој се; устани, зове те.
50 А он збацивши са себе хаљине своје устаде, и дође к Исусу.
51 И одговарајући рече му Исус: шта хоћеш да ти учиним? А слијепи рече му: Равуни! да прогледам.
52 А Исус рече му: иди, вјера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.