Mark 2

1 И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући.

2 И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се спрате; и казиваше им ријеч.

3 И дођоше к њему с узетијем кога ношаше четворо.

4 И не могући приближити се к њему од народа открише кућу гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.

5 А Исус видјевши вјеру њихову рече узетоме: синко! опраштају ти се гријеси твоји.

6 А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својима:

7 Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?

8 И одмах разумјевши Исус духом својијем да они тако помишљају у себи, рече им: што тако помишљате у срцима својијем?

9 Што је лакше? рећи узетоме: опраштају ти се гријеси? или рећи: устани и узми одар свој, и ходи?

10 Но да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:)

11 Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.

12 И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: нигда тога видјели нијесмо.

13 И изиђе опет к мору; и сав народ иђаше к њему, и учаше их.

14 И пролазећи видје Левију Алфејева гдје сједи на царини, и рече му: хајде за мном. И уставши отиде за њим.

15 И кад сјеђаше Исус за трпезом у кући његовој, и цариници и грјешници многи сјеђаху с њим и с ученицима његовијем: јер их бијаше много који иђаху за њим.

16 А књижевници и фарисеји видјевши га гдје једе с цариницима и с грјешницима говораху ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима једе и пије?

17 И чувши Исус рече им: не требају здрави љекара него болесни. Ја нијесам дошао да дозовем праведнике но грјешнике на покајање.

18 И бијаху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше му: зашто ученици Јованови и фарисејски посте а твоји ученици не посте?

19 И рече им Исус: еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.

20 Него ће доћи дни кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити у оне дне.

21 И нико не пришива нове закрпе на стару хаљину; иначе ће одадријети нова закрпа од старога, и гора ће рупа бити.

22 И нико не љева нова вина у мјехове старе; иначе ново вино продре мјехове, и вино се пролије, и мјехови пропадну; него ново вино у нове мјехове љевати треба.

23 И догоди му се да иђаше у суботу кроз усјеве, и ученици његови тргаху путем класје.

24 И фарисеји говораху му: гледај, зашто чине у суботу што не ваља?

25 А он рече им: нијесте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладње с онима што бијаху с њим?

26 Како уђе у Божију кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничкијем и хљебове постављене поједе којијех не бијаше слободно никоме јести осим свештеника, и даде их онима који бијаху с њим?

27 И говораше им: субота је начињена човјека ради, а није човјек суботе ради.

28 Дакле је господар син човјечиј и од суботе.