Proverbs 12

1 Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.

2 Добар човјек добија љубав од Господа, а човјека зликовца осуђује.

3 Неће се човјек утврдити безбожношћу, а коријен праведнијех неће се помаћи.

4 Вриједна је жена вијенац мужу својему; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.

5 Мисли су праведнијех праве, а савјети безбожнијех пријевара.

6 Ријечи безбожнијех вребају крв, а праведне избављају уста њихова.

7 Обарају се безбожни да их нема, а дом праведнијех остаје.

8 Према разуму свом хвали се човјек; а ко је опака срца, презреће се.

9 Ко се снебива, а има слугу, бољи је од онога који се велича а хљеба нема.

10 Праведник се брине за живот својега живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.

11 Ко ради своју земљу, биће сит хљеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.

12 Безбожник жели обрану ода зла, али коријен праведнијех даје је.

13 Зломе је замка у гријеху усана његовијех, а праведник излази из тјескобе.

14 Од плода уста својих сити се човјек добра, и плату за дјела своја прима човјек.

15 Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савјет, мудар је.

16 Гњев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.

17 Ко говори истину, јавља што је право, а лажни свједок пријевару.

18 Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудријех лијек.

19 Истинита уста стоје тврдо довијека, а језик лажљиви за час.

20 Који зло мисле, пријевара им је у срцу, а радост је онима који свјетују на мир.

21 Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.

22 Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде вјерно, мили су му.

23 Паметан човјек покрива знање, а срце безумнијех разглашује безумље.

24 Рука радљива господариће, а лијена ће давати данак.

25 Брига у срцу човјечијем обара; а добра ријеч развесељава.

26 Праведнику је боље него ближњему његову; а безбожнике заводи пут њихов.

27 Љенивац неће пећи лова свога, а у вриједна је човјека добро драгоцјено.

28 На путу правде живот је, и куда иде стаза њезина нема смрти.