Proverbs 16

1 Човјек спрема срце, али је од Господа што ће језик говорити.

2 Човјеку се сви путови његови чине чисти, али Господ испитује духове.

3 Остави на Господа дјела своја, и биће тврде намјере твоје.

4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.

5 Мрзак је Господу ко је год поносита срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.

6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човјек ода зла.

7 Кад су чији путови мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.

8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.

9 Срце човјечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

10 Пророштво је на уснама царевијем, у суду неће погријешити уста његова.

11 Мјерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дјело.

12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује пријесто.

13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе онога који говори право.

14 Гњев је царев гласник, али мудар човјек ублажиће га.

15 У веселу је лицу цареву живот, и љубав је његова као облак с познијем даждем.

16 Колико је боље тећи мудрост него злато! и тећи разум колико је љепше него сребро!

17 Пут је праведнијех уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.

19 Боље је бити понизна духа с кроткима него дијелити плијен с охолима.

20 Ко пази на ријеч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.

21 Ко је мудра срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумнијех безумље је.

23 Срце мудрога разумно управља устима његовијем, и додаје науку уснама његовијем.

24 Љубазне су ријечи сат меда, сласт души и здравље костима.

25 Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.

26 Ко се труди, себи се труди, јер га нагоне уста његова.

27 Човјек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.

28 Опак човјек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.

29 Насилник мами друга својега и заводи га на пут који није добар;

30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

31 Сиједа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

32 Бољи је спор на гњев него јунак, и господар од свога срца бољи је него онај који узме град.

33 Ждријеб се баца у крило, али је од Господа све што излази.