Proverbs 18

1 Човјек самовољан тражи што је њему мило и мијеша се у свашта.

2 Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

3 Кад дође безбожник, дође и руг, и пријекор са срамотом.

4 Ријечи су из уста човјечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разљева.

5 Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

6 Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивљу бој.

7 Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.

8 Ријечи су опадачеве као избијенијех, али слазе унутра у трбух

9 И ко је немаран у послу свом брат је распикући.

10 Тврда је кула име Господње. к њему ће утећи праведник, и биће у високом заклону.

11 Богатство је богатоме јак град и као висок зид у његовој мисли.

12 Пред пропаст подиже се срце човјеку, а прије славе иде смјерност.

13 Ко одговара прије него чује, то му је лудост и срамота.

14 Дух човјечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

15 Срце разумна човјека добавља знање, и ухо мудријех тражи знање.

16 Дар човјеку шири мјесто и води га пред властеље.

17 Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.

18 Распре прекида ждријеб, и између силнијех расуђује.

19 Увријеђен је брат као тврд град, и свађа је као пријеворница на двору.

20 Свакому се трбух сити плодом уста његовијех, дохотком од усна својих сити се.

21 Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.

22 Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

23 Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.

24 Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вјернијих од брата.