Proverbs 4

1 Слушајте, дјецо, наставу очину, и пазите да бисте познали мудрост.

2 Јер вам добру науку дајем, не остављајте закона мојега.

3 Кад бијах син у оца својега млад, и јединац у матере своје,

4 Он ме учаше и говораше ми: нека прими срце твоје ријечи моје, држи заповијести моје и бићеш жив.

5 Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не отступај од ријечи уста мојих.

6 Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.

7 Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.

8 Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.

9 Метнуће ти на главу вијенац од милина, красну круну даће ти.

10 Слушај, сине мој, и прими ријечи моје, и умножиће ти се године животу.

11 Учим те путу мудрости, водим те стазама правијем.

12 Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.

13 Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.

14 Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалијех људи не ступај.

15 Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.

16 Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.

17 Јер једу хљеб безбожности и пију вино насиља.

18 А пут је праведнички као свијетло видјело, које све већма свијетли док не буде прави дан.

19 А пут је безбожнички као мрак, не знају на што ће се спотакнути.

20 Сине мој, слушај ријечи моје, пригни ухо своје бесједи мојој.

21 Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца својега.

22 Јер су живот онима који их налазе и здравље свему тијелу њихову.

23 Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.

24 Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.

25 Очи твоје нека гледају управо и вјеђе твоје нека се управљају право пред тобом.

26 Мјери стазу ногама својим, и сви путови твоји нека су поравњени.

27 Не сврћи ни надесно ни налијево, одвраћај ногу своју ода зла.