WeBible

1 - А поглавар свештенички рече: Је ли дакле тако?

2 - А он рече: Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан,

3 - И рече му: Изиђи из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати.

4 - Тада изиђе из земље халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.

5 - И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета.

6 - Али Бог рече овако: Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натераће га да служи, и мучиће га четири стотине година.

7 - И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме месту.

8 - И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старешина.

9 - И старешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим.

10 - И избави га од свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим домом својим.

11 - А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.

12 - А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше.

13 - И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.

14 - А Јосиф посла и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.

15 - И Јаков сиђе у Мисир, и умре, он и очеви наши.

16 - И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових у Сихему.

17 - И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру,

18 - Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.

19 - Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе.

20 - У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог.

21 - А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.

22 - И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима.

23 - А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.

24 - И видевши једном где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда, и уби Мисирца.

25 - Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше.

26 - А сутрадан дође међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?

27 - А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?

28 - Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца?

29 - А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина.

30 - И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини.

31 - А кад Мојсије виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему:

32 - Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа.

33 - А Господ му рече: Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света земља.

34 - Ја добро видех муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир.

35 - Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини.

36 - Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година.

37 - Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте.

38 - Ово је онај што беше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори Синајској, и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да;

39 - Ког не хтеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир,

40 - Рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би.

41 - И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.

42 - А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?

43 - И примисте чадор Молохов, и звезду бога свог Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона.

44 - Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде;

45 - Који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида,

46 - Који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом.

47 - А Соломун Му начини кућу.

48 - Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:

49 - Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање?

50 - Не створи ли рука моја све ово?

51 - Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви.

52 - Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте;

53 - Који примисте закон наредбом анђеоском, и не одржасте.

54 - Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ.

55 - А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу;

56 - И рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу.

57 - А они повикавши гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.

58 - И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.

59 - И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој.

60 - Онда клече на колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово рекавши умре.