WeBible

1 - Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

2 - Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакву савест за грехе, кад се једном очисте;

3 - Него се њима сваке године чини спомен за грехе.

4 - Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.

5 - Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.

6 - Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.

7 - Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.

8 - И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;

9 - Тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

10 - По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.

11 - И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.

12 - А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.

13 - Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.

14 - Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.

15 - А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:

16 - Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;

17 - И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

18 - А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.

19 - Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.

20 - Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,

21 - И свештеника великог над домом Божијим:

22 - Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;

23 - Да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;

24 - И да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,

25 - Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.

26 - Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;

27 - Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.

28 - Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.

29 - Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

30 - Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.

31 - Страшно је упасти у руке Бога Живога.

32 - Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,

33 - Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

34 - Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.

35 - Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.

36 - Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.

37 - Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.

38 - А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.

39 - А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.