WeBible

1 - Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.

2 - Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.

3 - Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.

4 - Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.

5 - Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.

6 - У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.

7 - Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;

8 - Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.

9 - На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.

10 - Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.

11 - Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.

12 - Али мудрост где се налази? И где је место разуму?

13 - Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.

14 - Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.

15 - Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.

16 - Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.

17 - Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.

18 - Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.

19 - Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.

20 - Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?

21 - Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.

22 - Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.

23 - Бог зна пут њен, и познаје место њено.

24 - Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.

25 - Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,

26 - Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

27 - Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.

28 - А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.