WeBible

1 - Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?

2 - Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,

3 - Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.

4 - Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.

5 - Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.

6 - Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.

7 - Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,

8 - Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.

9 - Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,

10 - Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.

11 - Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.

12 - Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?

13 - Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,

14 - Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,

15 - Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.

16 - Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.

17 - Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?

18 - Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?

19 - Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?

20 - Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?

21 - Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.