WeBible

1 - И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.

2 - И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.

3 - А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.

4 - И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.

5 - И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.

6 - Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.

7 - А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

8 - И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.

9 - Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.

10 - Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;

11 - То би од Господа и дивно је у нашим очима?

12 - И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.

13 - И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.

14 - А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?

15 - А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим

16 - А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.

17 - И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.

18 - И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:

19 - Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.

20 - Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.

21 - И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.

22 - И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.

23 - О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.

24 - И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?

25 - Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.

26 - А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?

27 - Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.

28 - И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?

29 - А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;

30 - И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.

31 - И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.

32 - И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;

33 - И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.

34 - А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.

35 - И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

36 - Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.

37 - Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.

38 - И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,

39 - И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.

40 - Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.

41 - И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.

42 - И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.

43 - И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.

44 - Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.