WeBible

1 - И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.

2 - И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:

3 - Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.

4 - И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.

5 - А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:

6 - А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.

7 - И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

8 - И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.

9 - И рече: Ко има уши да чује нека чује.

10 - А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.

11 - И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;

12 - Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.

13 - И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?

14 - Сејач реч сеје.

15 - А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.

16 - Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;

17 - Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.

18 - А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,

19 - Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.

20 - А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.

21 - И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?

22 - Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.

23 - Ако има ко уши да чује нека чује.

24 - И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.

25 - Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.

26 - И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;

27 - И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.

28 - Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.

29 - А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.

30 - И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?

31 - Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;

32 - А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.

33 - И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.

34 - А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.

35 - И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.

36 - И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.

37 - И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.

38 - А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?

39 - И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.

40 - И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.

41 - И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?