WeBible

1 - И дођоше преко мора у околину гадаринску.

2 - И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,

3 - Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;

4 - Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.

5 - И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.

6 - А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.

7 - И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.

8 - Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.

9 - И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.

10 - И молише Га веома да их не шаље из оне околине.

11 - А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.

12 - И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.

13 - И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.

14 - А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.

15 - И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.

16 - А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.

17 - И почеше Га молити да иде из њихових крајева.

18 - И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.

19 - А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.

20 - И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

21 - И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.

22 - И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.

23 - И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.

24 - И пође с њим; и за Њим иђаше народа много и туркаху Га.

25 - И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви

26 - И велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,

27 - Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.

28 - Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.

29 - И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.

30 - И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?

31 - И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?

32 - И Он се обазираше да види ону која то учини.

33 - А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.

34 - А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.

35 - Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?

36 - А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.

37 - И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.

38 - И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.

39 - И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.

40 - И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.

41 - И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.

42 - И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.

43 - И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.