WeBible

1 - У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:

2 - Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

3 - И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.

4 - И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?

5 - И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.

6 - И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.

7 - И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.

8 - И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

9 - А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.

10 - И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.

11 - И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.

12 - И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.

13 - И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.

14 - И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.

15 - И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.

16 - И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.

17 - И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?

18 - Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли

19 - Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.

20 - А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.

21 - И рече им: Како не разумете?

22 - И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.

23 - И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.

24 - И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.

25 - И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.

26 - И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.

27 - И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?

28 - А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.

29 - А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.

30 - И запрети им да никоме не казују за Њега.

31 - И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

32 - И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.

33 - А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.

34 - И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.

35 - Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.

36 - Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?

37 - Или какав ће откуп дати човек за душу своју?

38 - Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.