WeBible

1 - У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском?

2 - И дозва Исус дете, и постави га међу њих,

3 - И рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

4 - Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском.

5 - И који прими такво дете у име моје, мене прима.

6 - А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.

7 - Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан.

8 - Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни.

9 - И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.

10 - Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског.

11 - Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено.

12 - Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?

13 - И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле.

14 - Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих.

15 - Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог.

16 - Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока.

17 - Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.

18 - Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу.

19 - Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.

20 - Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима.

21 - Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?

22 - Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.

23 - Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама.

24 - И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата.

25 - И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати.

26 - Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити.

27 - А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му.

28 - А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан.

29 - Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити.

30 - А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.

31 - Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај.

32 - Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.

33 - Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?

34 - И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.

35 - Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих.