WeBible

1 - А један човјек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,

2 - И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један дијел метну апостолима пред ноге.

3 - А петар рече: Ананија! зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?

4 - Кад је била у тебе не бјеше ли твоја? И кад је продаде не бјеше ли у твојој власти? Зашто си дакле такову ствар метнуо у срце своје? Људима нијеси слагао него Богу.

5 - А кад чу Ананија ријечи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.

6 - А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.

7 - А кад прође око три сахата, уђе и жена његова не знајући шта је било.

8 - А Петар јој одговори: кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: да, за толико.

9 - А Петар јој рече: зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге онијех који твога мужа закопаше пред вратима су, и изнијеће те.

10 - И одмах падну пред ногама његовијем и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њезина.

11 - И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.

12 - А рукама апостолскима учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломунову.

13 - А од осталијех нико не смијаше приступити њима; него их хваљаше народ.

14 - А све више пристајаху они који вјероваху Господа, мноштво људи и жена,

15 - Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сјенка његова осјенила кога од њих.

16 - А долажаху многи и из околнијех градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.

17 - Али устаде поглавар свештенички и сви који бијаху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,

18 - И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.

19 - А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:

20 - Идите и станите у цркви те говорите народу све ријечи овога живота.

21 - А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који бијаху с њим, сазваше сабор и све старјешине од синова Израиљевијех, и послаше у тамницу да их доведу.

22 - А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им

23 - Говорећи: тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре гдје стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједнога не нађосмо.

24 - А кад чуше ове ријечи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.

25 - А неко дође и јави им говорећи: ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.

26 - Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.

27 - А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:

28 - Не запријетисмо ли вам оштро да не учите у ово име? и гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овога човјека.

29 - А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: већма се треба Богу покоравати неголи људима.

30 - Бог отаца нашијех подиже Исуса, којега ви убисте објесивши на дрво.

31 - Овога Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење гријеха.

32 - И ми смо његови свједоци овијех ријечи и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају.

33 - А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.

34 - Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповједи да апостоли мало изиђу напоље,

35 - Па рече њима: људи Израиљци! гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;

36 - Јер прије овијех дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којијем пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.

37 - Потом уста Јуда Галилејац, у дане пријеписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.

38 - И сад вам кажем: прођите се овијех људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савјет или ово дјело, поквариће се.

39 - Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.

40 - Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запријетише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.

41 - А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.

42 - А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповиједати јеванђеље о Исусу Христу.