WeBible

А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се дијељаше храна сваки дан.

Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: није прилично нама да оставимо ријеч Божију па да служимо око трпеза.

Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштенијех људи, пунијех Духа светога и премудрости, које ћемо поставити над овијем послом.

А ми ћемо у молитви и у служби ријечи остати.

И ова ријеч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човјека напуњена вјере и Духа светога, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије.

Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих.

И ријеч Божија растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вјери.

А Стефан пун вјере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима.

Тада усташе неки из зборнице која се зове Ливерћанска и Кириначка и Александријначка и онијех који бијаху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном.

И не могаху противу стати премудрости и Духу којијем говораше.

Тада подговорише људе те казаше: чусмо га гдје хули на Мојсија и на Бога.

И побунише народ и старјешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор.

И изведоше лажне свједоке који говораху: овај човјек не престаје хулити на ово свето мјесто и на закон.

Јер га чусмо гдје говори: овај Исус Назарећанин развалиће ово мјесто, и измијениће обичаје које нам остави Мојсије.

И погледавши на њ сви који сјеђаху на сабору видјеше лице његово као лице анђела.