WeBible

1 - Ово су ријечи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеноме мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,

2 - Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.

3 - А бјеше четрдесете године први дан једанаестога мјесеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевијем све што му бјеше заповједио Господ да им каже,

4 - Пошто уби Сиона цара Аморејскога који живљасе у Есевону, и Ога цара Васанскога који живљаше у Астароту и у Едрајину.

5 - С ону страну Јордана у земљи Моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:

6 - Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: доста сте били на овој гори.

7 - Обрните се и подигните се и идите ка гори Аморејској и у сву околину њезину, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу Хананску и на Ливан и до ријеке велике, ријеке Ефрата.

8 - Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и сјемену њихову након њих.

9 - И рекох вам онда говорећи: не могу вас носити сам.

10 - Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звијезда небеских.

11 - Господ Бог отаца ваших да вас умножи још тисућу пута више, и да вас благослови као што вам је казао.

12 - Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?

13 - Дајте из племена својих људе мудре и вјеште и познате да вам их поставим за старјешине.

14 - Тада ми одговористе и рекосте: добро је да се учини што си казао.

15 - Тада узевши старјешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старјешине, за тисућнике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.

16 - И заповједих онда судијама вашим говорећи: саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човјека и брата његова и између дошљака који је с њим.

17 - Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малога и великога, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.

18 - И заповједих вам онда све што ћете чинити.

19 - Потом отишавши од Хорива пријеђосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видјесте, идући ка гори Аморејској, као што нам заповједи Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.

20 - Тада вам рекох: дођосте до горе Аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.

21 - Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се, и не плаши се.

22 - А ви сви дођосте к мени и рекосте: да пошљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,

23 - И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из свакога племена по једнога;

24 - И они се подигоше и изашавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;

25 - И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.

26 - Али не хтјесте ићи него се супротисте заповијести Господа Бога својега.

27 - И викасте у шаторима својим говорећи: мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље Мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.

28 - Куда да идемо? браћа наша уплашише срце наше говорећи: народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видјесмо овдје.

29 - А ја вам рекох: не плашите се и не бојте их се.

30 - Господ Бог ваш, који иде пред вама, он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,

31 - И у пустињи, гдје си видио како те је носио Господ Бог твој, као што човјек носи сина својега, цијелијем путем којим сте ишли докле дођосте до овога мјеста.

32 - Али зато опет не вјеровасте Господу Богу својему,

33 - Који иђаше пред вама путем тражећи вам мјесто гдје бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам свијетли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.

34 - И чу Господ глас ријечи ваших, и разгњеви се и закле се говорећи:

35 - Ниједан од овога рода злога неће видјети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,

36 - Осим Халева сина Јефонијина; он ће је видјети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовијем, јер се сасвијем држао Господа.

37 - Па и на мене се разгњеви Господ с вас; и рече: ни ти нећеш ући онамо.

38 - Исус син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он раздијелити синовима Израиљевијем у нашљедство.

39 - А дјеца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наслиједити.

40 - Ви пак вратите се и идите у пустињу к Црвеноме Мору.

41 - А ви одговористе и рекосте ми: сагријешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвијем како нам је заповиједио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтјесте изаћи на гору.

42 - А Господ ми рече: кажи им: не идите и не бијте се, јер нијесам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.

43 - И ја вам рекох, али не послушасте, него се опријесте заповијести Господњој, и навалисте на гору.

44 - Тада изидоше пред вас Амореји, који сјеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.

45 - И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша гласа вашега нити окрете уха својега к вама.

46 - И остадосте у Кадису дуго времена докле ондје стајасте.