WeBible

1 - А Мојсије одговори и рече: али неће ми вјеровати ни послушати гласа мојега; јер ће рећи: није ти се Господ јавио.

2 - А Господ му рече: шта ти је то у руци? А он одговори: штап.

3 - А Бог му рече: баци га на земљу. И баци га на земљу, а он поста змија. И Мојсије побјеже од ње.

4 - А Господ рече Мојсију: пружи руку своју, па је ухвати за реп. И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој.

5 - То учини, рече Господ, да вјерују да ти се јавио Господ Бог отаца њиховијех, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.

6 - И опет му рече Господ: тури сада руку своју у њедра своја. И он тури руку своју у њедра своја; а кад је извади из њедара, а то рука му губава, бијела као снијег.

7 - А Бог му рече: тури опет руку своју у њедра своја. И опет тури руку своју у њедра своја; а кад је извади из њедара, а то опет постала као и остало тијело његово.

8 - Тако, рече Бог, ако ти не узвјерују и не послушају гласа твојега за први знак, послушаће за други знак.

9 - Ако ли не узвјерују ни за та два знака и не послушају гласа твојега, а ти захвати воде из ријеке, и пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из ријеке, и проврћи ће се у крв на земљи.

10 - А Мојсије рече Господу: молим ти се, Господе, нијесам рјечит човјек, нити сам прије био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам споријех уста и спора језика.

11 - А Господ му рече: ко је дао уста човјеку? или ко може створити нијема или глуха или оката или слијепа? зар не ја, Господ?

12 - Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити.

13 - А Мојсије рече: молим те, Господе, пошљи онога кога треба да пошљеш.

14 - И разгњеви се Господ на Мојсија, и рече му: није ли ти брат Арон Левит? знам да је он рјечит; и ево он ће те срести, и кад те види обрадоваће се у срцу својем.

15 - Њему ћеш казати и метнућеш ове ријечи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовијем устима, и учићу вас шта ћете чинити.

16 - И он ће мјесто тебе говорити народу, и он ће бити теби мјесто уста а ти ћеш бити њему мјесто Бога.

17 - А тај штап узми у руку своју, њим ћеш чинити чудеса.

18 - И отиде Мојсије, и врати се к Јотору тасту својему, и рече му: пусти ме да идем, да се вратим к браћи својој у Мисиру, да видим јесу ли јоште у животу. И рече Јотор Мојсију: иди с миром.

19 - И рече Господ Мојсију у земљи Мадијамској: иди, врати се у Мисир, јер су помрли сви који су тражили душу твоју.

20 - И узе Мојсије жену своју и синове своје, и посади их на магарца, и пође натраг у земљу Мисирску. И узе Мојсије штап Божји у руку своју.

21 - И рече Господ Мојсију: кад отидеш и вратиш се у Мисир, гледај да учиниш пред Фараоном сва чудеса која ти метнух у руку: а ја ћу учинити да му отврдне срце и не пусти народа.

22 - А ти ћеш рећи Фараону: овако каже Господ: Израиљ је син мој, првенац мој.

23 - И казах ти: пусти сина мојега да ми послужи. А ти га не хтје пустити; ево ја ћу убити сина твојега, првенца твојега.

24 - И кад бијаше на путу у гостионици, дође к њему Господ и шћаше да га убије.

25 - А Сефора узе оштар нож, и обреза сина својега, и окрајак баци к ногама његовијем говорећи: ти си ми крвав заручник.

26 - Тада га остави Господ; а она ради обрезања рече: крвав заручник.

27 - А Господ рече Арону: изиди у пустињу на сусрет Мојсију. И отиде и срете га на гори Божијој, и пољуби га.

28 - И Мојсије каза Арону све ријечи Господње, за које га посла, и све знаке које му заповједи.

29 - И отидоше Мојсије и Арон, и скупише све старјешине синова Израиљевијех.

30 - И Арон каза све ријечи, које бјеше рекао Господ Мојсију, а Мојсије учини знаке пред народом.

31 - И народ вјерова; и разумјеше да је Господ походио синове Израиљеве и видио невољу њихову; и савивши се поклонише се.